Уљези поред речних токова

Нелегално саграђени објекти на обали Саве на Новом Београду отежавају, а често и онемогућавају ојачавање постојећих насипа, иначе подизаних по пројекту пре око 50 година
Аутор: Бранислав Радивојша среда, 29.11.2017. у 22:00

Бесправно изграђене куће на Сави, десно је речни бунар (Фото Лична архива)

Реакције читалаца на писмо дванаест чланова Одељења грађевинских наука Академије инжењерских наука Србије, објављено у „Политици”, у којем упозоравају на масовну узурпацију водног земљишта широм Србије, посебно оног у коритима великих река, указује да је јавност веома заинтересована за ову тему пре свега због угрожене безбедности насеља уз наше реке и акумулације.

Бранислав Ђорђевић, професор Грађевинског факултета у пензији, један од потписника тог писма, каже за „Политику” да су морали да укажу на дивљу градњу уз водне токове, јер „етика струке налаже да се на такву опасност упозори благовремено”.

На питање зашто је повод за њихово реаговање баш дивља градња уз Саву на Новом Београду, Ђорђевић објашњава да је на том подручју опасност свакоме очигледна, јер кад је Сава висока плато Новог Београда је испод њеног нивоа. Не могу се ни замислити размере катастрофе која би наступила кад би се река излила на том простору.

Питамо професора у каквој су вези нелегално изграђене куће уз саму обалу Саве с могућим поплавама, а он каже да је код нас, али и у већини земаља у којима се насипима брани приобаље, забрањена било каква изградња на простору од реке до насипа, као и 50 метара од такозване ножице с друге стране насипа. Управо на том простору, са обе стране насипа, на Новом Београду је изграђено неколико стотина кућа.

Ђорђевић објашњава да су постојећи насипи у близини Новог Београда подизани по пројекту пре око 50 година, током изградње ХЕ „Ђердап”, када су таласи такозваних великих вода Саве и Дунава били мањи. У међувремену су све узводне земље, ради сопствене заштите, издизале своје насипе или градиле нове да би заштитиле некада плавне просторе и на тај начин су таласи великих вода постали већи и опаснији. Томе треба додати и глобалне климатске промене које утичу на знатно погоршавање хидролошких појава. И због тога велике воде постају још веће, што значи да и ми морамо да подижемо и ојачавамо насипе, па и да уз њих градимо све веће дренажне системе. Међутим, објекти нелегално саграђени с обе стране насипа такве радове веома отежавају, а често и онемогућавају: „То је један од битних разлога за наш апел: не смемо дозволити да интереси мањине, оних који су злоупотребили неефикасност власти и органа гоњења, угрозе безбедност становништва Новог Београда, али и многих других насеља широм Србије, па и великих енергетских система. Коцкамо се судбином надајући се да ’неће баш нама’ да се деси катастрофа.”

„Узимимо за пример термоелектрану ’Костолац’. Површински коп и термоелектране тог система штите се од великих вода Дунава, Велике Мораве и Млаве према мерилима који су били актуелни шездесетих година прошлог века”, указује наш саговорник. „Велике воде су се у међувремену повећале па се и заштитни насипи морају знатно ојачати. А какве су последице недовољне заштите тих великих енергетских система видели смо 2014. године на простору РЕИК ’Колубара’ када су плављења површинских копова нанела огромну штету развоју Србије.”

– Тамо се одиграла и једна мучна ствар. Акумулација „Паљуви-Виш”, која је била предвиђена да заштити површински коп Западно поље од велике воде бујичне реке Кладнице, предата је волшебно на управљање – риболовцима! И то утицајним риболовцима. Да се не би замарали силазећи до воде, јер је акумулацију увек требало одржавати уставама на ниским котама, они су акумулацију напунили до највиших кота, па су још заварили уставе да нико не може да их подигне! И када је 2014. талас велике воде наишао на пуну акумулацију, пројурио је кроз њу и – улетео у коп!

Насупрот томе, акумулација „Стубо-Ровни” на реци Јабланици изнад Ваљева 2014. спасла је овај град.

„Код нас је релативизован појам бесправне градње”, сматра професор Ђорђевић, па су службе које сад треба да реше тај проблем у неупоредиво тежој ситуацији од оних које су некад могле да сруше по два или три објекта. Сада су то хиљаде кућа које угрожавају безбедност многих насеља. Ми смо, као представници струке, одлучили да реагујемо, јер то је наша дужност. А надлежни би морали да одбију све захтеве за легализацију објеката који угрожавају систем заштите река, језера и акумулација. Након тога требало би почети с њиховим рушењем, заправо враћањем тог простора у првобитно стање. Сад је, међутим, развијен читав бизнис у вези с површинама на којима је забрањена градња: човек продаје плац и објасни вам да је градња нелегална, али да можете поднети захтев за легализацију. И људи то прихватају и граде јер знају да их нико неће дирати”, констатује на крају разговора професор Ђорђевић.

Рибарско село уз „Гружу” у зони заштите

Уз акумулацију „Гружа”, која водом снабдева Крагујевац, постоји, као и другде, неприкосновена зона заштите – 10 метара од највишег нивоа акумулације, објашњава професор Ђорђевић. У тој зони, осим траве, не сме да буде ништа. Међутим, утицајни људи из Крагујевца и околине су баш ту подигли своје објекте. Један је на обали направио цело рибарско село. Отпадне воде из тих објеката се, наравно, сливају директно у акумулацију. И та несрећна акумулација се извесно време бори против нечистоћа (тзв. процес еутрофикације). Међутим, после одређеног броја година дешава се оно што се десило у Ужицу, где су у сливу акумулације за снабдевање града водом подигли кланице и разне друге објекте. Акумулација је морала да капитулира – није могла уз таква загађења да буде чиста.

Кућа у насипу

„Видео сам на фотографијама много бесправно изграђених објеката уз наше реке. Између осталих и кућу коју је власник буквално усекао у дунавски насип са брањене стране. Крупан камен из тзв. баласног слоја који даје сигурност насипу (грађеном у оквиру система ’Ђердап’), власник је искористио за темеље. Чак је и бунар избушио на насипу”, прича Бранислав Ђорђевић.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *