Autor: N. Belić – V. Vukasovićutorak, 31.07.2012
Pred raskošnim betoniranim dvorištem parkirana su tri luksuzna automobila i jedan džip. Iza kapije prostranu vikendicu čuvaju dva poveća psa, a na putiću koji vodi do ovog privatnog, dobro zaštićenog raja postavljena je rampa sa natpisom „privatni posed”. Odmah iza ovih placeva, kroz koje bi sem vlasnika smeli da prođu samo najhrabriji avanturisti, nazire se reka – leva obala Save uzvodno od novobeogradskog Bloka 45 do Ostružničkog mosta odavno je postala dostupna samo onima koji su ovde stigli da ograde parče zemlje. Za ostale posetioce prolaz do reke ne postoji.
Potez koji je nekada važio za zajedničko carstvo netaknute prirode u neposrednoj blizini solitera pretvoren je u privatni gradić. Ovde su objedinjene montažne sojenice, skromnije betonske kuće, splavovi i restorani na vodi, ali i različite arhitektonske „egzibicije”, poput kopije srednjovekovnog zamka ili avangardne zastakljene sobe na visokim stubovima. Vlasnici građevina kažu da ih mnogi posetioci ovog dela prestonice bez osnova optužuju da su nelegalno zaposeli zajedničke površine.
– Dok nismo došli i uredili prilaze, ovde je vladala „džungla” od koje niko nije mogao da se približi reci. Do mesta na kojima su sada vikendice bilo je moguće doći samo čamcem. Sada nas optužuju da smo bespravno zaposeli zemljište, a kada smo stigli ovde, „Zelenilu” smo plaćali taksu za korišćenje zelene površine – kaže jedan od domaćina, ne želeći da se predstavi.
Kao i njegovi susedi, vešto izbegava da kaže na osnovu kojih je dozvola podigao svoju kućicu u blizini kanala „Galovica” i da li je na legalan način došao do ovog poseda. Kako god da se to dogodilo, on i njegove komšije vodu crpe iz obližnjih reni-bunara, a divlje su se priključili i na struju, mada ni za jedno ni za drugo nemaju nikakvu dokumentaciju.
Da ubedljiva većina vikendica na ovom prostoru nije legalna potvrđuju i u JVP „Beogradvode”, koje je nadležno za propisivanje uslova za postavljanje privremenih objekata u priobalju. Kako naglašava Miloš Milovanović, direktor te ustanove, na većem delu obale, od Bloka 45 do Ostružničkog mosta, ne bi trebalo da bude bilo kakvih sojenica. On kaže da postoje i lokacije na kojima je postavljanje moguće.
– Trenutno procenjujemo koji objekti bi smeli da ostanu, a sa kojih površina je neophodno da budu trajno uklonjeni. Vlasnicima ne naplaćujemo nikakve takse, kako sutra ne bi mogli da se pozovu na to da su platili, a da njihovu imovinu tretiramo kao nezakonitu. Kada je reč o odbrani Beograda od poplava ovi objekti ne predstavljaju veliku opasnost. Oni ipak ne bi smeli da se nalaze u forlandu – između reke i bedema, pre svega, zbog bezbednosti onih koji u njima borave – objašnjava Milovanović.
Pošto nelegalne vikendice na levoj obali Save nisu prioritet, nadležni će na njih poslati bagere tek kada preurede priobalje u užem delu prestonice i uklone nezakonito postavljene splavove u centralnim gradskim zonama.
——————————————————————————
Polulegalno 20 od najmanje 250 objekata
Najveći deo vikendica uzvodno od Novog Beograda postavljen je pre nego što je ova lokacija pripojena JVP „Beogradvode”, u vreme kada je ovde bilo nadležno JVP „Srbijavode”.
– Do polovine 2009, na području od bloka 45 do Ostružničkog mosta izdali smo oko 20 dozvola za postavljanje privremenih objekata – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”.
Prema ovim dozvolama, podnosioci zahteva mogli su da postave montažne objekte poput marina, ali ne postoji propis po kojem u ovu kategoriju spadaju sojenice na obali, još manje betonska zdanja. Čak i sa ovom dokumentacijom vlasnici su bili dužni da prođu kroz složenu proceduru i nabave još hrpu papira u lučkoj kapetaniji.
Uprkos tome, prema nezvaničnim procenama, na nekada netaknutom prirodnom terenu, od bloka 45 do Ostružničkog mosta, danas se nalazi najmanje 250 vikendica.
—————————————————-
Zidane kuće bez temelja u zakonu
Dok je po postojećim propisima na levoj obali Save uzvodno od Novog Beograda moguće dobiti samo potvrde kojima se legalizuje postavljanje privremenih montažnih objekata, ni po jednoj zakonskoj odredbi ne postoji mogućnost da se ovde podignu zidane, trajne kuće. Uprkos tome, ovakve građevine nisu retkost, naročito u delu forlanda od kanala Galovica do Ostružničkog mosta.
http://www.politika.rs/sr/clanak/227823/Beograd/Netaknuta-priroda-na-savskoj-obali-privatizovana
