Аутор: М. Авакумовић, Б. Баковићпетак, 20.11.2015.

Које се коруптивне замке крију у новом закону о легализацији и да ли је скројен према потребама породице шефа државе

Aко викенд-куће синова председника Србије Томислава Николића на Сави, узводно од Блока 45, не буду срушене, тешко да ће министарка Зорана Михајловић моћи да се одбрани од оптужби да је најновији закон о легализацији скројен по мери оснивача и првог лидера Српске напредне странке. Без обзира на то што би евентуално „спасавање” кућа Радомира и Бранислава Николића значило спас и за мноштво других нелегалних објеката на том и сличним местима уз водотокове, мотив за доношење баш оваквог закона опозиција је одмах нашла у жељи да се изађе у сусрет породици Николић и рођацима, кумовима и пријатељима других представника власти…

Заборављају, међутим, да проблем дивље градње у Србији не потиче из времена ове власти, те да су се досад све политичке странке изређале на управљачким позицијама и да још нико није успео (или није хтео) да стане на пут овој пракси. Тако да ће овај закон, ако већ буде одговарао породици Николић, одговарати и родбини и пријатељима представника других странака.

Као крунски доказ за своје тврдње опозиција сада користи једну заграду убачену у члан 5 Предлога закона о озакоњењу објеката, које није било у нацрту закона са којим се кренуло у јавну расправу, а у којој пише да се викендице и други породични објекти за одмор који су изграђени у подручју природног добра под другим степеном заштите – могу легализовати.

Министарка Михајловић упорно понавља да се ово односи на националне паркове, а не на појас око река. Разлог што су изузели викендице у области националних паркова јесте, како је јуче објаснила на телевизији Н1, то што има много кућа на језерима. Пошто други степен заштите креће од другог километра, закључили су да не морају да се руше. Она је истакла да ниједна викендица која се налази у заштитном појасу водотокова неће моћи да буде легализована и да неће бити повлашћених, јер није безбедно градити поред водотокова.

Као потврда њених речи, из Ужица стиже вест да је почело уклањање објеката и камп-кућица око језера Врутци у ужој зони санитарне заштите, које би требало да траје неколико дана. Дописник „Политике” Бранко Пејовић јавља да је ужичка Градска управа за инспекцијске послове и комуналну полицију јуче о томе обавестила јавност. Према саопштењу које је потписао начелник те управе Зоран Милитаров, тиме се завршава поступак започет доношењем решења лицима која су без дозволе поставила своје објекте у наведеној зони. Подсећамо, због загађености водоакумулације Врутци, из које се град раније снабдевао пијаћом водом, Ужичани су током 2014. године имали вишемесечне проблеме у водоснабдевању.

Тим поводом је наш лист у то време писао да је, рецимо, на обалама Гружанског језера, из кога се водом за пиће снабдевају Крагујевац и околне општине, само у последњих неколико година подигнуто око 200 викендица. Многе викендице изграђене су и у непосредној близини вештачког језера Ћелије, из кога воду добијају град Крушевац и околне општине.

Ниједан од пет претходних закона којима је требало да се стави тачка на дивљу градњу, а неки су је третирали и као кривично дело, није успео да спречи ову праксу. Новим, шестим, законом, грађевинску дозволу не могу добити објекти који су изграђени у зонама заштите, било да су заштићени Законом о природним добрима, било законима о водама, путевима, железници… У односу на претходне, овај чак и рестриктивнији. Када је реч о заштити природних добара, у нацрту је првобитно била предвиђена немогућност легализовања само у првој зони заштите, као што је било и у претходним законима. Министарство пољопривреде је, међутим, тражило да услови буду пооштрени јер се у другој зони заштите природних добара налазе велики загађивачи: фабрике, складишта и остали неприкладни објекти.

Писци закона су то прихватили, али пошто режим заштите другог степена сматра неприкладним и викендице и друге породичне објекте за одмор, предвидели су да се овај део изузме, јер у тим појасевима постоје хиљаде нелегалних кућа које би морале да буду срушене. И то је она поменута заграда коју су многи схватили као повластицу Николићима.

У Министарству грађевинарства објашњавају, незванично, да се то заиста не односи на викендице синова Томислава Николића. Њихове куће се не налазе у подручју заштићеног природног добра, већ у близини водотока. На њих се примењује Закон о водама, према коме, ако се објекти налазе у појасу од 10 метара од реке, не могу бити легализовани, а ако су на 50 метара, морају имати сагласност ЈП „Србијводе” и о томе коначни суд даје надлежни орган локалне самоуправе.

Ова одредба је, међутим, недовољно прецизна, оцењује Агенција за борбу против корупције у анализи овог законског предлога. Како се наводи, ова одредба не предвиђа јасне критеријуме за поступање управљача јавног добра, чиме се овим органима јавне власти дају широка дискрециона овлашћења. Њихова препорука је да се одреде јасни критеријуми за поступање поменутих органа или да се овај изузетак избрише.

Када је реч о члану 5, агенција наводи, поред осталог, и да постоји питање оправданости изузимања викендица и других породичних објеката, те да треба размотрити усвајање овог решења. Агенција је у овом законском предлогу пронашла још неке коруптивне замке.

http://www.politika.rs/scc/clanak/343769/Nikolici-nisu-u-zagradi