6/01/2014
Velika je i realna opasnost da Evropska unija ne započne ove godine očekivane pregovore sa Srbijom o vladavini prava (poglavlja 23 i 24). Ne zbog toga što će biti izbora, pa je nesigurno kad će biti formirana i kakva Vlada. Najveća prepreka u pregovorima mogao bi da bude jedan – ministar.
Ako je suditi po najnovijim izjavama tog ministra Srbija neće biti pravna država, niti članica Evropske unije sve dok on – Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma – bude član svih budućih srpskih vlada.
Ilić je, inače, nadležnim organima i širokoj javnosti odranije poznat kao kontroverzni državni službenik. Ali način kako se nedavno poigrao s pravnom državom prevazilazi sve Ilićeve „nestašluke“, jer bi to moglo ozbiljno da poljulja i ugrozi kredibilitet Srbije u nastupajućoj rundi pretpristupnih razgovora s briselskom administracijom.
Pre neki dan Ilić je tako sasekao i doslovce poništio pravnu državu, da se ona neće još dugo oporaviti u Srbiji. Kad je izabran za ministra građevine i urbanizma, Ilić je položio zakletvu da će sve što kao ministar bude radio, raditi u skladu sa Ustavom i po zakonima države Srbije. I kad je došao u situaciju da primeni zakone, ministar Ilić poneo se kao obična kukavica i javno priznao da ne sme da ruši bespravno podignute kuće sagrađene na vodoprivrednom dobru kod novobegradskog Bloka 45, u čijoj su neposrednoj blizini reni bunari Beogradskog vodovoda i gde nije dozvoljena bilo kakva gradnja. Ministar je potvrdio da su to ilegalne kuće, jer njihova legalizacija nije moguća po zakonu. I zaista, Zakon o legalizaciji (Sl. glasnik RS br 95/2013) u članu 2. i članu 3. navodi da ne može predmet legalizacije biti objekat izgrađen na prvom stepenu zaštite prirodnog dobra. Ali ministar se odmah dodvorio ”nadležnom” mestu: ”Ne bih želeo da idem na predsednika. Ne možemo tendenciozno krenuti na predsednika Srbije. Ako krenete na Nikolića, moraćemo da rušimo i druge. Na šta bi onda ličila Sava? Bila bi puna ruševina.”
Tako je nadležni ministar potvrdio ono o čemu se šuškalo – da je vlasnik jedne od nelegalnih kuća na beogradskoj obali Save (katastarske parcele 5432/1, 6628/2 i 5424/1 i 5424/1) – predsednik Srbije Tomislav Nikolić (odnosno, njegovi sinovi), a druge – ministar rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević (odnosno njegov sin). I da ministar nije spreman da od obala Save napravi ruševinu.
Na stranu sada pitanja:
– zašto nije radila pravna država?
– zašto građevinska i ostale inspekcija nisu odmah izdale rešenja o rušenju tih kuća?
– kako je bilo moguće da su vlasnici tih kuća dobili priključak za struju i vodu ako po zakonu tako nešto nije moguće bez građevinske dozvole?
– kako su i po čijem nalogu radnici Gradskog zelenila uređivali placeve u porodičnim kućama Nikolića i Bačevića?
Ministra Ilića nije zainteresovalo da potraži odgovor ni na jedno od tih pitanja; on je kao ministar tu da se ”nađe pri ruci” i pohvali graditelje (”ako je predsednik ili neko njegov gradio, to je pozitivno. Meni je drago što on ima i kuće i vikendice, što ne mora država da mu gradi. Kuća Nikolića nije ni splav, ni baraka, već je dvospratnica”). A zatim sledi nezabeležena eutanazija pravne države: ”Moramo da formiramo komisiju koja će napraviti zakon kako bi i oni mogli da se legalizuju.”
Dakle, Vlada na predlog ministra Ilića treba da pošalje u Parlament i da Parlament usvoji lex specialis kojim bi predsednik države i ministar bili amnestirani od odgovornosti za kršenje važećeg zakona, a njihove i kuće njihovih sinova amnestirane od rušenja.
Dogodi li se da Parlament usvoji zakon, i to specijalni, onda će ovakvi objekti biti legalizovani na vodoprivrednom dobru u čijoj su neposrednoj blizini reni bunari iz kojih Beograd pije vodu. Tako će lex specialis nekada u budućnosti biti zaštita za sve one koji budu učestvovali u eventualnom trovanju Beograđana vodom za piće, kakvo su nedavno doživeli Užičani.
Da li Beograđane može da umiri mišljenje pravnih stručnjaka koji tvrde da ”ne postoji nijedan zakon, pa ni specijalni, po kome se ovakvi objekti mogu legalizovati”? Teško. Naročito je to teško u zemlji čiji ministar poništava pravnu državu, a saučesnik u tom opasnom poslu mu je predsednik države koji nekažnjeno može da gradi kuću (sebi ili sinovima, svejedno) gde mu padne na pamet ili gde mu se dopada ambijent i da zatim taj kriminal bude legalizovan.
Početak pregovora sa EU biće bolan, ne za Srbiju, nego za njene ministre, predsednika i političare koji su navikli da na državu gledaju kao na svoj feud. A da pregovori neće biti laki potvrđuje jedan istovremeno bizaran i opasan detalj – u vreme kad je javnost saznala za nelegalne (i neprijavljene kuće na Savi) predsednika Srbije, on (Tomislav Nikolić) je izjavio da bi ”početak pregovora trebalo da bude znak investitorima da je Srbija postala uređena država i da je u prethodnom periodu uložila mnogo truda da bi se približila standardima Evropske unije.”
http://pescanik.net/borac-za-pravnu-drzavu/
