Tek po neka ptica uspe da probije zvuk automobila i kamiona, dok od načičkanih kuća po blatnjavom polju ne uspevam da vidim reku, čiji miris osećam. Znam da ovo neki nazivaju rajem, ali ja vidim samo redove betona koji su uništili prirodnu oazu i ugrozili hiljade života. Vidim ostatke nečega što se decenijama gradilo i čuvalo i što je za samo nekoliko godina uništeno, jer je neko imao drugačiju ideju za Savski nasip iza novobeogradskih blokova.

Nekada šumoviti kraj u kome su deca išla u svoje pustolovine, a čuvari proveravali da neka životinja nije oštetila branu, danas broji više stupova za sojenice, nego stabala. Sve do kraja prošle decenije uz samu reku su sebi stanište pravile brojne životinje, a onda su neki odlučili da to parče zemlje otmu od prirode i podrede ga samo svom užitku.

Praveći raj za sebe, svoje prijatelje i porodice, ugrozili su čitav jedan ekosistem. Na mestu na kome je nekada bilo drvo danas je kamin, a umesto jazbine iskopana je septička jama. Dok šetate tim divljim naseljem u kome imate sve, od upeglanih i skockanih kuća, pa čak i vila, do nekih neuglednih uđerica i nedovršenih sojenica, gledate kako se raj pretvara u pakao i da to izgleda nikome nije važno.

Već od samog dolaska na nasip shvatate da se nalazite u situaciji koja se protivi zdravoj logici. Da biste se popeli na njega imate dva puta, koji kreću u istoj tački, ali su im krajevi udaljeni stotinak metara. Na jednom se nalazi čuvar, koji kontroliše ulaz, a drugi je potpuno nelegalan i njime prolazi ko god želi. Pitate se čemu onda čuvar? To nikome nije jasno. Kao što nije jasno kako nadležni ne znaju ko je taj nelegalni put napravio i asfaltirao, kao ni zato više od godinu dana od naloga za rušenje on i dalje stoji netaknut.

Kad se popnete na sam nasip nazirete to veliko naselje, ali pošto je ipak ostalo nešto stabala, prave razmere vidite tek kada se spustite u forland, odnosno prostor između brane i rečnog korita, koje je namenjeno prijemu vode tokom bujica.

U njemu su kuća do kuće, poređane u tri reda do Save, pa uzvodno kilometrima. Ima ih više od 300 i nisu obične male sojenice, namenjene letnjem uživanju, to su prave kuće na reci, koje imaju apsolutno sve što im je potrebno. Jedan od prvih pogleda puca na prozor preko celog zida, koji otkriva luksuzno opremljen prostor. Jasno je da se tu nije štedelo.

Odraz u njegovom oknu otkriva ono što je ovde nekada bilo i što je moralo da ostane, a to je zelena oaza, koja štiti čitav Novi Beograd od savske bujice, ali čini još jednu važnu stvar – prečišćava vodu koju pijemo.

Samo nekoliko metara dublje od mesta na kome smo pronašli septičku jamu, nalaze se drenovi koji prikupljaju podzemne vode. Iz njih voda odlazi u reni bunare, pa u fabriku i na kraju se pojavi u našim slavinama. To je samo jedan od mnogobrojnih reni bunara na ovom potezu, sagrađenih pre pola veka, koji snabdevaju grad najkvalitetnijom vodom.

Dok hodamo zemljanim putem uzvodno i s leve strane gledamo šta je sve izgrađeno, primećujemo da je on na nekim mestima za čitav metar niži u odnosu na temelje sojenica. Razlog je taj što je tokom prethodne decenije ovde izručeno na hiljade tona zemlje, peska i šuta, kako bi vlasnici zaštitili svoje objekte od poplava.

Time su smanjili kapacitet forlanada i povećali opasnost od plavljenja Novog Beograda. Da je to samo jedan od mogućih ishoda ukazuje Oliver Ilić, koji je deo neformalne grupe “Savski nasip”.

– Neki su na samom nasipu napravili i stepenice, ali su one po našoj prijavi srušene. Nekada su čuvari obilazili nasipe i proveravali da kroz njih neka životinja nije napravila rupu, jer kako su nam stručnjaci objašnjavali, ne nastane poplava tako što se nasip prelije, nego tako što kroz te rupe i pukotine voda nađe put i onda pod jakim pritiskom uruši branu. Možete da zamislite koliko je ova brana prodrmana svim tim bušenjima, zidanjima i svakodnevnim prolascima teških kamiona – kaže Ilić.

To što je neko odlučio da sebi napravi vikendicu na zaštićenom području na kojem ni kampovanje nije dozvoljeno, predstavlja ozbiljno ugrožavanje bezbednosti svih građana. Nažalost, neki su čitavu priču s ozbiljne ekološke i urbanističke, prebacili na dnevnopolitičku i to samo zato što je tu nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić napravo kuće svojim sinovima.

Neki od vlasnika objekata su pokazivali u javnosti i nekakve ugovore koje su sklapali s raznim instancama u vodoprivredi, s obzirom na to da je samo područje prelazilo iz ruke republičkih na gradske organe.

– Kada smo mi tražili te ugovore od “Beogradvoda” kako bismo videli šta u njima piše i da li su stvarno postojali dobili smo 20 dokumenata. Od više od 300 objekata samo je 20 imalo takav ugovor – objašnjava Ilić.

Gradili višespratnice gde ne sme ni da se kampuje
Kako piše u jednom od tih ugovora određena je naknada, za izgradnju vikendice radi sporta, rekreacije i turizma. Međutim, takav ugovor je ništavan jer je protivan Zakonu o vodama, koji jasno naznačava koji objekti i u kakvoj nameni mogu da se grade na vodnom zemljištu, odnosno zemljištu koje voda povremeno plavi.

Takođe ceo prostor je u drugoj zoni sanitarne zaštite, koja tek ima restriktivna ograničenja, prema kojima ne možete ni da kampujete na tom prostoru, a kamoli da nasipate šut, pravite septičke jame i zidate višespratnice.

Sve to ipak nije bilo dovoljno nadležnima da reaguju, iako svi listom tvrde kako je ono što se dešava na Savskom nasipu nelegalno i nedopustivo. Tako nekadašnji gradski menadžer, a sadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić ponavlja kako je jasno da tamo ništa ne može biti legalizovano, a to potvrđuje i gradski sekretar za legalizaciju Nemanja Stajić.

– Objekti koji ne ispunjavaju uslove, naravno da neće biti ozakonjeni. Svi oni koji se nalaze u rečnim koritima. Ko će da ih ozakoni? Niko – tvrdi Stajić.

Samo ostaje pitanje do kada će se u njegovoj fioci nalaziti zahtevi za legalizaciju tih objekata, koju je podnelo više od stotinu vlasnika i da li je posle toliko godina vreme da prestane da krivi one koji su gradnju dozvolili i počne da radi svoj posao?

Da li Novom Beogradu treba da se desi scenario iz Obrenovca, da bi nadležni počeli da rade svoj posao?

Izvor: https://noizz.rs/big-stories/balada-o-savskom-nasipu-dragulju-koji-je-postao-tempirana-bomba/9svmbsw