O problemima na Savskom nasipu u emisiji “360 stepeni” govorili su predstavnici dva suprotstavljena udruženja – dok jedni tvrde da zbog izgradnje na njemu, nasip može da popusti i poplavi Novi Beograd i da septičke jame izgrađenih objekata zagađuju vodoizvorišta u blizini, drugi sve negiraju.
Zbog čega nijedna od nadležnih institucija ne rešava nagomilane probleme na Savskom nasipu u Beogradu? Kako je došlo do toga da jedna grupa građana zahteva rušenje nelegalnih objekata i zabranu saobraćaja na nekategorisanom putu, dok drugi traže legalizaciju i slobodan prilaz izgrađenim vikendicama?
Niko od nadležnih institucija, a ima ih puno koje su u različitim oblastima nadležne za ovu temu, od gradskih sekretarijata, vodoprivrednih preduzeća grada i države, pa do resornog Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu nisu se odazvali pozivu da učestvuju u emisiji “360 stepeni”.
Vojislav Mandić iz Udruženja ljubitelja reke Save “Zeleni raj”, i jedan od vlasnik objekata na Savskom nasipu, kaže da su oni 1999. godine od Gradskog zelenila dobili saglasnost za korišćenje vodnog zemljišta, u skladu sa tada važećim Zakonom o vodama i uredbama o taksama za korišćenje javnih površina, što su, kako tvrdi, uredno plaćali o obnavljali rešenja. Navodi da je time bilo propisano i da u slučaju prenamene zemljišta uklone sve što su izgradili i vrate u prvobitno stanje. Pojašnjava da Gradsko zelenilo nije moglo da daje tada saglasnost pojedincima, već udruženjima, a da su se međusobno dogovarali o korišćenju obala.
Zoran Bukvić iz Udruženja građana “Savski nasip” kaže da je počeo ovom temom da se bavi kao član udruženja “Ulice za bicikliste” jer su biciklisti počeli da prijavljuju da ih vozači maltene izguravaju sa nasipa. On kaže da insistiraju na tome da se u ovaj problem uključe gradski sekretari i predstavnici ministarstava, a ne da o problemu govore dva udruženja.
Bukvić ističe da je problem veliki jer je u pitanju beogradsko vodoizvorište. Prema informacijama koje imamo, neki ljudi imaju ispod tih sojenica i septičke jame i sve i to ide u reni-bunare, kaže predstavnik neformalnog udruženja građana “Savski nasip” dodajući da je to jedinstven slučaj, odnosno da nije ista situacija kao kod nekih drugih vikendica na obalama.
Mandić kaže, s druge strane, da ima 15 reni-bunara i devet cevastih bunara. Navodi da reni-bunari imaju drenove koji se nalaze na 30 metara dubine, i tvrdi da ne postoji šansa da nešto prodre kroz glinene slojeve, jer je takva struktura tla. Navodi da je netačna informacija koju je udruženje “Savski nasip” iznelo – da svi imaju septičke jame. Zašto bi neko kopao septičku jamu kad su mu Sava i Dunav nadohvat ruke, pita i dodaje da je “podvala ta tvrdnja” da zagađuju vodoizvorište.
