Nataša Latković | 22. 01. 2014
Treba doneti zakon koji će omogućiti legalizaciju bespravno podignutih kuća na Savi, među kojima su i vikendice porodice predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
To u intervjuu za „Blic“ poručuje Velimir Ilić, ministar građevine, nakon pisanja našeg lista o dve kuće koje su bespravno na savskoj obali podigli Radomir i Branislav Nikolić, sinovi predsednika Srbije. Ilić navodi da neće naložiti rušenje tih dvospratnica koje su izgrađene u plavnom području. Po aktuelnom zakonu legalizacija tih objekata nije ni moguća.
– Prvo, za rušenje je nadležan grad Beograd. Drugo, znate li vi koliko tamo ima nelegalnih kuća? Na hiljade! Ne možemo tendenciozno krenuti na predsednika Srbije.
Kakav savet biste dali kolegama u Beogradu? Kako da reše taj problem?
– Takvi objekti bi trebalo da se prvo registruju kao privremeni, da se reši problem otpadnih voda, da se izgradi kanalizacija. To nije samo problem u Beogradu. Znate li koliko takvih vikendica, splavova ima u drugim gradovima, na Borskom jezeru, Vlasini?
Ali kuća Nikolića nije ni splav, ni baraka, već je dvospratnica.
– Ne možemo te objekte razdvajati ni odvajati. Moramo da formiramo komisiju koja će napraviti zakon kako bi i oni mogli da se legalizuju. Treba videti šta smeta, a šta ne. Ono što smeta, treba rušiti. U Novom Sadu imate naselje dužine 15 kilometara, gde je sagrađeno niz nelegalnih objekata. Pa, na Moravi su nelegalno podignuti restorani, hoteli. Njihovi vlasnici nisu marili za planove, oni su imali svoju viziju obale. Uzurpirali su je. To je vrlo složeno pitanje. Imate 100.000 sličnih slučajeva u Srbiji.
Kako komentarište to što je predsednik države, koji bi trebalo da bude primer građanima, bespravno gradio?
– On tada nije bio predsednik. Gradio je znatno ranije.
Ali, bio je predsednik najveće opozicione stranke?
– Te kuće su podignute u plavnom području. Ako krenete na Nikolića, moraćemo da rušimo i druge. Na šta bi onda ličila Sava? Bila bi puna ruševina. Uostalom, ne znam da li se kuća Nikolića pravno vodi na njega.
Vodi se na njegovog sina.
– Pa ni ja ne mogu svojim ćerkama da kažem šta da rade. A kamoli zetu. To je ipak malo složeno. Ćerka mi se udala u neku familiju. Zet može da kaže: „Šta mene briga što je tvoj otac ministar građevine“.
