Umesto da suzbija divlju gradnju, država ne želi da vidi čak ni čitava naselja koja trenutno niču kako pored reka, tako i usred gradova širom Srbije.
Po starom oprobanom receptu, nadležni prebacuju lopticu jedni na druge.
S druge strane, u opštini Novi Beograd ističu da su popisali svih 118 objekata na Savskom keju.
Pročitajte još:
Konačno, u beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju tvrde da “nakon 27. novembra nisu dobili nijedan zahtev za legalizaciju jer to zakonom nije predviđeno”. Na pitanje kako je moguće da graditelji podnesu zahtev za legalizaciju u prvoj zoni priobalja, u Sekretarijatu odgovaraju: “Obratite se javnom preduzeću koje upravlja tim zemljištem”.
U JP “Beograd vode” pak tvrde da oni samo održavaju priobalje, ali apsolutno ne mogu da legalizuju i ruše objekte jer to nije u njihovoj nadležnosti.
Nelegalna gradnja se isplati
Koliko je nelegalna gradnja stambenih objekata isplativ posao u Srbiji pokazuje i podatak da investitori koji prvo grade, a posle legalizuju nekretninu uštede gotovo šest puta više novca.
– Recimo, onaj ko je hteo da od početka legalno gradi zgradu od 1.000 kvadrata morao je da nabavi od Direkcije za građevinsko zemljište dozvolu i to ga je koštalo 120.000 evra, dok je investitora koji je u startu nelegalno gradio zgradu od 1.000 kvadrata, a potom podneo zahtev za legalizaciju, to kasnije koštalo 22.000 evra ili skoro šest puta manje – objašnjava Verica Marković, vlasnica agencije “Nekretnina fabrika”.
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/dokle-vise-drzava-slepa-za-divlje-gradevine/pscwltq