05.08.2012

Не само што држава не успева да их поруши, него се овим објектима не секу ни нелегални прикључци на воду и струју, коју краду из рени бунара

Аутор: Н. Белић В. Вукасовићнедеља

Пошто му се плац налази у близини савског водоизворишта, на потесу од новобеоградског Блока 45 до Остружничког моста, Михаило Вуковић није могао да добије грађевинску дозволу од општине. Инвеститор заинтересован за његов пројекат после тога се повукао и Вуковићу је пропала идеја о зидању стамбено-комерцијалног комплекса. Ништа ту не би било нелогично само да се знатно ближе водоизворишту није начичкало око 250 нелегалних викендица. И њих ни општина, ни било која друга служба уопште не дирају, а осим исправности воде могу да угрозе и насип који брани тај део града од поплава.

– Моја парцела се налази иза насипа. Ови који нису поштовали закон и настанили се усред простора између реке и бедема, где никаква градња није дозвољена, прошли су боље. У околини су никле не само викендице, него и аутоотпади, о дивљим депонијама и септичким јамама да не говорим – жали се Вуковић.

Када ће се грешке исправити, то се не зна јер надлежни ћуте. Општине Нови Београд и Сурчин, које је „Политика” питала шта могу да ураде са нелегалним здањима на левој обали Саве и знају ли како су те виле подигнуте, од минулог уторка нису доставиле никакав одговор. Општине су прва адреса за то питање јер у надлежности њихових грађевинских инспектора је било да бесправну градњу зауставе или да је, ако је већ изникла, бар поруше. Уместо да то буде одавно учињено, јавно предузеће „Београдводе”, које управља тим подручјем као делом система одбране од поплава, тек сада, како се наводи, „утврђује који су све прописи прекршени”. Једноставно, у такозваном форланду, појасу између насипа и реке, није допуштено ништа осим привремених објеката. У ову групу не спада ниједна грађевина од бетона, каквих је тамо доста, па чак ни све сојенице.

– Не знам да ли је власник иједне од тих кућа поднео захтев за легализацију али, ако јесте, узалудно му је. Ту је легализација законом искључена – потврђује и Предраг Вучић, секретар за легализацију.

Не само што држава не успева да их поруши, него се овим објектима не секу ни нелегални прикључци на воду и струју, коју краду из рени бунара. Уместо да се прихвате маказа, у „Београдском водоводу и канализацији” кажу да прикључке још нису укинули јер у овом тренутку не могу тим објектима да обезбеде „алтернативно законско решење”, као да је уопште њихов посао да га траже. „Електродистрибуција Београд” чека, како су одговорили „Политици”, било какво законско решење о нелегалности тих здања да би им, кажу, моментално уклонили прикључке. Да су нелегални, јасно је и без државног указа свакоме ко је завирио у закон.

Од 250 објеката, колико их се нанизало на том потесу, двадесетак тренутно поседује дозволе за привремене монтажне објекате. Њихове газде су својевремено од „Србијавода”, док су оне још газдовале подручјем, добиле услове за постављање тих привремених викендица.

– Не желимо да будемо сврстани у групу оних који нису ништа платили и који су се сместили где су стигли. Прописно смо удаљени од рени бунара. Дошао сам овде још пре петнаестак година и уредно плаћам таксу за заузимање површине. Прво сам ту накнаду давао општини Земун, па „Србијаводама”, а данас „Београдводама”. Дажбина сада износи 25 хиљада динара на годишњем нивоу и за тај новац корисник добија право да користи и воду и електричну енергију, за разлику од оних који је краду – истиче Рајко Остојић, један од власника викендице удаљене око километар низводно од Остружничког моста.

Као и његови суседи, Остојић наглашава да нема ништа против тога да куће које су подигнуте у непосредној близини водоизворишта или прете обалоутврди нестану, али да надлежни не би требало да поруше све објекте док се не утврди који од њих могу да остану.

– Не угрожавамо рени бунаре отпадним водама, јер су септичке јаме удаљене од њих и стално их хемијски неутралишемо. Када сам дошао овде, уместо два трула дрвета посадио сам десет канадских топола, али не поричем да је много оних који су зарад зидања пространих здања раскрчили добар део шуме – напомиње Остојић.

————————————————————-

Јурњава аутомобилима по врху насипа

Посетиоци леве обале Саве између Блока 45 и остружничког моста жале се, између осталог и због све интензивнијег аутомобилског саобраћаја на асфалтном путу на врху насипа.

– Проблем није само у томе што власници викендица овуда често пролазе својим четворточкашима него што се крећу неприлагођениом брзином, па се тако догађа да поред пешака на местима где не постоји тротоар неко пројури са 80 или 90 километара на час. То је непријатно, а и ризично не само за пешаке, већ и за бициклисте – сведочи један од житеља Блока 45.

Посетиоци овог краја тврде да су до пре неколико година на врху бедема постојале три рампе и чувар како би се спречио пролазак аутомобила, а приступ је осим бициклистима и пешацима био дозвољен само камионима „Водовода” који одржавају инфраструктуру. У току једне сезоне ове препреке су уклоњене и постављен је веома квалитетан асфалт, као да је неко желео да олакша редован моторни саобраћај. То можда поткрепљује приче да су међу газдама кућа у том нелегалном насељу и моћне особе, па и функционери неких важних државних служби, каквима сви воле да помажу.

http://www.politika.rs/scc/clanak/228467/Nelegalne-kuce-na-obali-Save-cvrsce-od-zakona