СТАВ О ПОТРЕБИ ХИТНОГ ДОНОШЕЊА РЕШЕЊА О ОДБИЈАЊУ ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ И ДРУГИМ МЕРАМА ЗАШТИТЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ ЗА СВЕ ОБЈЕКТЕ КОЈИ СУ САГРАЂЕНИ НА ВОДНОМ ЗЕМЉИШТУ И У ЗОНАМА ЗАШТИТЕ ИЗВОРИШТА
Овај став је усвојен на седници Председништва АИНС од 24.10.2018., а на предлог Међуодељенског одбора за заштиту животне средине (МОЖС).
У вези са заштитом животне средине у Републици Србији, а посебно на подручју Града Београда неопходне су хитне мере:
(а) Што хитније доношење решења о одбијању легализације за све објекте који су саграђени на водном земљишту и у зонама заштите изворишта.
(б) Потребно је да се наложи надлежном ЈВП Србијаводе да одмах физичким препрекама онемогући коришћења насипа (укључујући и савски насип) као јавне саобраћајнице, по којој се сада крећу чак и најтежи камиони и транспортери, разарајући геомеханичку структуру насипа који није димензионисан за било какав транспорт осим возила за преглед и одржавање насипа.
(в) Градска управа Београда да наложи Београдском водоводу да зградама које су без икаквих дозвола саграђене у непосредној и ужој зони заштите изворишта одмах прекине све прикључке на електричне и водоводне инсталације рени и цевастих бунара.
(г) Електродистрибуција Града Београда је у обавези да прекине прикључке на електромрежу свим објектима који су саграђени у непосредној и ужој зони заштите изворишта и у зони корита за велику воду Саве које има третман тзв. водног земљишта.
(д) Насип (укључујући и савски насип) се мора детаљно испитати у циљу налажења места где је пробушен ради провлачења цеви, црева и сличних објеката, и затим се та места морају хитно санирати.
Образложење:
Водно земљиште превасходно је техничка и безбедоносна категорија, а правна категорија постаје када је неопходно да се законски заштити од девастације простор који се, у целом свету и од најстаријих цивилизација до данас, одувек чувао за одржавање и даљи развој заштитних система и за обезбеђење изворишта пијаће воде и водовода као највиталније и најосетљивије инфраструктуре. Водно земљиште је дефинисано као појас у коме је забрањена свака градња, како би се обезбедило несметано одржавање насипа, кретање машина током одбране и реализација надвишења насипа које ће ускоро бити неопходно због значајног повећања опасности од поплава услед погоршања режима великих вода. У случају Саве водно земљиште је корито за велику воду, као и појас од 50 m од ножице насипа према брањеној страни.
Хидролошко-хидрауличке анализе које су недавно рађене за потезе Саве и Дунава у широј зони Београда показују да Београд није довољно заштићен од поплава, те да нам предстоје врло озбиљни радови на даљој доградњи и ојачавању заштитних система, насипа и пратећих дренажних система, како би се степен заштите подигао на ниво који је примерен Београду у условима рапидног погоршавања режима великих вода. До тог погоршања је дошло из два разлога: а) због радова у узводним државама, у којима су нови насипи изграђени а постојећи надвишени, уз искључење некада плавних подручја, због чега су таласи великих вода на обе реке, Сави и Дунаву, постали и већи и рушилачкији, б) због климатских промена, које су постале опасне управо зато што су значајно повећане екстремне падавине и велике воде. Радове на повећању степена заштите од поплава Београда, али и многих других градова и капиталних објеката и система у Србији, веома отежавају, а често и онемогућавају објекти нелегално саграђени крај насипа. Насипање корита за велику воду да би се нелегално изграђене куће издигле изнад воде када наиђе поплава, као и посебни попречни насипи у кориту реке за велику воду подигнути као прилази до кућа (на пример дуж савског насипа), радикално ремете токове воде у периодима поводања, и у великој мери повећавају вероватноћу од катастрофалних поплава. Намерна и ненамерна оштећења насипа током изградње нелегалних објеката, коришћење насипа за саобраћај путничких возила и тешких камиона, за шта насипи нису пројектовани (укључујући савски и дунавски насип у Београду), као и њихова старост, драстично повећавају вероватноћу пробоја насипа приликом наиласка великих вода, а посебно у случају њиховог дужег задржавања на високим котама, што ће се све чешће дешавати као последица погоршавања водних режима услед климатских промена. Наиме, најнеповољнија последица тих промена, она која се већ очитује, јесте погоршање екстремних хидролошких феномена: велике воде су све веће, све рушилачкије, док су маловодни периоди све дужи и са све мањим протоцима.
Други велики проблем те дивље градње су врло неповољни утицаји на зоне заштите изворишта Београдског водовода. Велики број кућа дуж савског насипа и дуж обале Саве је изграђен у непосредним и ужим зонама заштите изворишта, односно поред рени или цевастих бунара, као у у близини водозахвата за захватање површинских вода ради њиховог увођења у таложницу Савског језера из које се захвата вода за оба постројења за пречишћавање воде ”Макиш 1 и 2”. То доводи до константног загађивања водоносног слоја и површинских вода (због септичких јама, испуштања детерџената и других штетних материја итд) и може озбиљно да угрози здравље великог броја грађана Београда. Опасност је просторно и на знатно ширем подручју, у оквиру целог Београдско-савског регионалног система, јер се већ гради магистрални цевовод из кога ће се вода из тог изворишта користити за снабдевање насеља на дугачком маловодном потезу – све до Младеновца. Зато је потребно да се уручењем извршних решења о одбијању легализације нелегално изграђених објеката, као и наведених мера ад. (б), (в) и (г) заустави даља деструкција водног земљишта и изворишта, јер су овим нелегалним радњама угрожена материјална средства велике вредности, здравље људи, па чак и људски животи.
Трећи велики проблем је што је насип по свој прилици избушен да би се кроз њега провлачилe цеви, што је видљиво на делу насипа у нивоу блокова. Наиме, очито је да су оваква оштећења насипа настала због снабдевања сплавова водом. Уочeно је да вода избија из насипа на неким местима вероватно због оштећене водоводне цеви унутар насипа. Провлачење цеви кроз насип је апсолутно забрањено. Тиме се при великим водама, када се насип нађе у зони успора, који на Сави може да буде и доста дугог трајања, ствара доминантан пут за провирање воде кроз насип чиме се изазива веома опасна појава – суфозија насипа у зони такве цеви. У хидротехници постоји једно неумољиво правило да се кроз труп насуте конструкције, која може бити под дуготрајним успором (то значи – под водом), не смеју провлачити никакве цеви. А и ако се провлаче, јер су негде неопходне (само због инфраструктуре система заштите од поплава и одводњавања), онда се прави посебна заштитна дијафрагма, да би се спречило провирање воде дуж зидова цеви и постепена суфозија (испирање најпре ситних, па током времена све крупнијих честица), која ће кад-тад довести до слома насуте конструкције у тој зони. Таква се оштећења тешко санирају и то увек остаје слаба тачка насипа. У сваком случају, насип је на месту где вода избија озбиљно оштећен, и потребна је хитна санација.
У Београду, 25.10.2018.
