Beograđani dobijaju vodu iz Reni bunara i dve fabrike vode u Makišu koje prerađuju površinsku vodu reke Save. Slične količine vode se dobijaju iz Reni bunara i fabrika vode. Voda iz Reni bunara je kvalitetnija i jeftinija jer su to zapravo podzemne vode koje se prečišćavaju prirodnim putem. Takođe, podzemne vode se akumuliraju lokalno i omogućavaju stabilnije snabdevanje nego tranzitna reka Sava, čiji kvalitet i količina vode zavisi od uzvodnih aktivnosti.

Većina Reni bunara se nalazi na obali Save, uzvodno od savskih blokova. To je logično mesto za vodoizvorište velikog grada gde je voda čistija nego u gradu ili nizvodno od grada. Nelegalne kuće su izgrađene uglavnom pored Reni bunara da bi se iz njih nelegalno uzimale voda i struja. Vlasnici nelegalnih vikendica su izbušili Reni bunare da bi iz njih krali vodu i struju što je opasno po bezbednost građana i nezabeleženo u civilizovanom svetu.

 

Nelegalne vikendice i drugi objekti su izgrađeni veoma blizu Reni bunara. Reni bunari imaju na dnu ukopane horizontalne drenove, 50m dugačke horizontalne cevi sa rupicama koje usisavaju podzemne vode. Kuće su iznad ovih cevi, kao i septičke jame i parkinzi. Otpadne vode, fekalije, kućna hemija preti da kroz porozne septičke jame prodre do podzemnih voda i zagadi vodu koju koriste i piju Beograđani. Samo pet litara motornog ulja otpisuje Reni bunar na 20-30 godina. Vozila nelegalnih vlasnika su parkirania svuda naokolo Reni bunara. Osim toga, objekti onemogućavaju održavanje i popravke Reni bunara.

Akademija inženjerskih nauka Srbije je upozorila na problem nelegalne gradnje na savskom nasipu, i posebno se osvrnula na činjenicu da su ove kuće u blizini Reni bunara [1], citiramo AINS: “Drugi veliki problem te divlje gradnje su vrlo nepovoljni uticaji na zone zaštite izvorišta Beogradskog vodovoda. Veliki broj kuća duž savskog nasipa i duž obale Save je izgrađen u neposrednim i užim zonama zaštite izvorišta, odnosno pored reni ili cevastih bunara, kao i u blizini vodozahvata za zahvatanje površinskih voda radi njihovog uvođenja u taložnicu Savskog jezera iz koje se zahvata voda za oba postrojenja za prečišćavanje vode Makiš 1 i 2. To dovodi do konstantnog zagađivanja vodonosnog sloja i površinskih voda (zbog septičkih jama, ispuštanja deterdženata i drugih štetnih materija itd) i može ozbiljno da ugrozi zdravlje velikog broja građana Beograda. Opasnost je prostorno i na znatno širem području, u okviru celog Beogradsko-savskog regionalnog sistema, jer se već gradi magistralni cevovod iz koga će se voda iz tog izvorišta koristiti za snabdevanje naselja na dugačkom malovodnom potezu – sve do Mladenovca. Zato je potrebno da se uručenjem izvršnih rešenja o odbijanju legalizacije nelegalno izgrađenih objekata, kao i navedenih mera zaustavi dalja destrukcija vodnog zemljišta i izvorišta, jer su ovim nelegalnim radnjama ugrožena materijalna sredstva velike vrednosti, zdravlje ljudi, pa čak i ljudski životi.“

Pisali smo nadležnima u septembru 2018 i tražili da se pod hitno kazne odgovorni koji su bušili Reni bunare, kao i da se Reni bunari saniraju [2]. Više od 500 građana je u avgustu 2019 svojim potpisima ponovilo ovaj zahtev i tražilo da se takođe sankcionišu oni koji su gradili septičke jame pored Reni bunara, kao i da se septičke jame uklone [3]. Građani su takođe zahtevali da se pod hitno odbiju zahtevi za legalizaciju ovih divljih objekata, koji predstavljaju veliku opasnost za ogroman broj ljudi i njihovu imovinu [4]. Do danas nema odgovora. Reni bunari nisu sanirani, niti su uklonjeni objekti, septičke jame i parkinzi pored Reni bunara iz kojih stotine hiljada ljudi dobijaju vodu za piće.

Nedavno je Vlada usvojila drastično povećanje dozvoljenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće. Slobodan Grašić, šef mikrobiološke laboratorije u fabrici vode Majdevo, tvrdi da je povećanje dozvoljene mutnoće sa jedne NTU jedinice na dve – opasno  igranje sa zdravljem stanovništva [5]: “Dezinficijensi u vodi za piće (hlor, hlor-dioksid i hloramini) apsolutno su efikasni ako je mutnoća vode do 0,1 NTU. Ovaj limit osigurava relativnu bezbednost od 90 do 50 odsto, zavisno od prirode čestica. Prostije, što je više čestica u vodi, veća je mogućnost da mikroorganizmi, koji su prošli kroz proces prerade vode ili naknadno tu dospeli, nađu zaklon i tako izbegnu dejstvo sredstava za prečišćavanje. To posebno važi za viruse.” Dr Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode u Zavodu za javno zdravlje Beograda, smatra da je prestrogo normirati dozvoljenu koncentraciju amonijaka u vodi za piće na 0,1, kao što je bilo dosad, “jer je on prirodno prisutan u vodi i nema negativnog uticaja na zdravlje”. Amonijak može da bude i biološkog porekla i nije obavezno vezan za fekalna zagađenja izjavljuje ona.

Provaljivanje NN lica u Reni bunare da bi ih bušili i krali vodu i struju pokazuje koliko su vodoizvorišta Beograda zapuštena i neobezbeđena. Od nezdrave vode lošeg kvaliteta dobijaju se opasni virusi, ozbiljne bolesti i epidemije kao što su dizenterija i kolera [6], [7]. Ovakav nivo primitivizma pojedinaca i državne korupcije nas vode u opasne bolesti i epidemije.

Reference

[1] Stav Akademije inženjerskih nauka Srbije o stanju na nasipima

[2] Žalba nadležnim zbog probušenog nasipa i drugih opasnih problema na nasipu

[3] Zahtev da se reše problemi ugrožavanja vodoizvorišta i savskog nasipa

[4] Zahtev da se odbiju zahtevi za legalizaciju nelegalnih vlasnika objekata na savskom nasipu

[5] Polemike oko novog pravilnika o vodi za piće

[6] Kolera

[7] Dizenterija