U saradnji sa blokovskim udruženjima Zajednička akcija – blok 70 i 70A, i Za naš kej, oslikali smo separee na savskom keju. Udruženje Savski nasip je bilo zaduženo za separe u bloku 45, i trećinu separea u bloku 70. Građani su farbali separee, a potom ih je oslikao umetnik Nenad Stojkov zajedno sa Sanjom Durman, Milošem Vasiljevićem i Ivom Jovanović.
Na separeima su oslikane ptice i druge životinje koje žive pored savskog nasipa: pupavac, lasica, vidra, barska koka, vodomar, patke gluvare, crna roda, pčelarice, štiglic, crvendać, detlić, sojka, vuga, žaba.
Pupavac (Upupa epops) – Hoopoe
Pupavac je ptica živopisnih boja, najpoznatiji po svojoj karakterističnoj ukrasnoj kruni koju nose oba pola. Srednje je veličine, 25-32 cm dužine, sa rasponom krila 44-48 cm i težinom od 46-89 grama. Ishrana im se sastoji od insekata ali hvataju i sitne gmizavce i žabe kao i semenke i voće. Ponekad love u letu, poseduju snažna krila koja ih čine brzim i okretnim.
Larve i lutke insekata i podzemne zrikavce otkrivaju kljunom ili iskopavaju snažnim kandžama. Insekte love i na površini tražeći ih kljunom po gomili lišća, podižući kamenje ili otkidajući koru drveća.
Gnezdo je smešteno u šupljini drveta ili zida sa uskim ulazom. Može biti golo ili postavljeno sa raznim otpacima. Samo ženka leži na jajima.
Pupavci su dobro razvili odbranu protiv predatora u gnezdima. Trtična žlezda ženke koja leži na jajima se transformiše da proizvodi tečnost užasnog mirisa a to isto čine i žlezde ptića. Ta tečnost mirisa pokvarenog mesa biva utrljana u perje i služi da odvrati predatore ali i parazite a veruje se da ima i antibakterijsko dejstvo. Lučenje ove tečnosti prestaje nakon što ptići napuste gnezdo.
Cvrkut pupavaca je trosložan “up-up-up” na osnovu čega je ptica i dobila ime. U Drevnom Egiptu smatrani su svetim a u Persiji simbolom čednosti.
Lasica (Mustela nivalis) – Weasel
Lasice su vitke životinje s dugim repom i kratkim nogama. Dužina tela lasica se kreće od 17,3 do 21,7 centimetara. Obično žive u blizini seoskih imanja, livada, na ivicama šuma i slično. Mužjaci i ženke žive odvojeno jedno od drugog osim za vreme sezone parenja.
Lasice su veoma aktivne, i danju i noću, poseduju oštro čulo mirisa, sluha dodira i vida.
Ishrana lasica se sastoji od malih sisara uglavnom glodara. Kada nema glodara lasice se hrane ptičijim jajima, insektima i gmizavcima.
Vidra (Lutra lutra) – Eurasian otter
Vidre imaju gipko i vrlo pokretno telo, i izvrsni su plivači. Pod vodom mogu zadržati dah i do 2 min. U vodi im nijedan plen ne može pobeći, jer mogu da plivaju u svim pravcima pa i protiv struje bez mnogo muke, a za hvatanje plena se služe oštrim i snažnim zubima. Vidre mogu biti duge oko 1,20 m, od kojih na rep otpada četrdesetak centimetara.
Vidre se prvenstveno hrane ribom, pored riba, hrane se i rakovima, vodenim insektima, žabama, jajima, pa čak i mladim zečevima i kunićima. Vidre su veoma oprezne, imaju dobro razvijena čula sluha, vida i mirisa. Kad oseti opasnost, vidra beži u vodu jer se tamo oseća najsigurnije. U lov idu pretežno noću, a dan uglavnom provode u svojim jazbinama. Vidrino stanište su bistre, nezagađene reke i kanali oko kojih ima drveća i grmlja da mogu da se sakriju među njhovo korenje. Često se mogu videti vidre u igri, kako mladunci tako i odrasle jedinke: plivaju na leđima i umivaju se prednjim šapama, češkaju se po stomaku, zimi se na stomaku klizaju po snegu i ledu, igraju se međusobno… Vidre su veoma razigrane i dobroćudne životinje.
Nekada su vidre bile veoma rasprostranjene po čitavoj Evropi ali se tokom godina njihov broj smanjio jer su lovljene i ubijane zbog krzna. Krajem 1950-ih godina broj jedinki ove vrste drastično se smanjio zbog zagađivanja reka pesticidima – riba kojom se one hrane je bila zatrovana pa je to uzrokovalo na smanjenje broja vidri.
Barska kokica (Gallinula chloropus) – Moorhen
Nastanjuje močvare sa bogatom priobalnom vegetacijom, bare, ribnjake i slična vodena staništa. Barska kokica je ptica srednje veličine, dostiže dužinu od 30 – 38 cm i raspon krila od 50 – 62 cm. Odrasle jedinke dostižu težinu od 192 – 500 g. Hrani se raznim vrstama vodenog bilja, kao i malim vodenim organizmima. Hrani se pored vode ili u samoj vodi, ponekad dok hoda po listovima lokvanja ili tako što do pola zaranja pod vodu da bi doprla do hrane. Obično su tajanstvene ptice, ali u nekim oblastima mogu delovati pitomije.
Barska kokica se oglašava na različite načine, obično je tiha, ali u slučaju opasnosti proizvodi glasan i oštar zvuk kojim upozorava ostale ptice. Gnezdo gradi na tlu u gustoj vegetaciji.
Uprkos gubitku staništa na delu areala, vrsta je i dalje brojna i raširena.
Vodomar (Alcedo atthis) – Kingfisher
Vodomar je ptica prelepog perja, ima kratko zbijeno telo, kratke noge, kratak rep i široka krila. Dužina tela je oko 16 cm, a težina se kreće između 34 i 46 grama.
Vodomar leti brzo, pravo i obično nisko, malo iznad površine vode. U letu brzo pokreće krila. Vodomar živi uz bistre, spore ili stajaće potoke i reke, kao i uz jezera, u kojima lovi male ribe. Uz vodu mora imati dovoljno pogodnih mesta koje može koristiti kao osmatračnice, kao što su grane drveća i žbunja. Teritorijalne su ptice, zadržavaju se u određenom području i uporno ga brane.
U vreme udvaranja mužjak donosi male ribe koje uz naklanjanje pruža ženki. Ona ih prihvata uz glasanje i trepereći krilima. Gnezde se u šupljinama i tunelima koje iskopaju u okomitoj ili strmoj obali od gline ili čvrstog peska. Voda u kojoj lovi ne sme biti suviše plitka, jer bi mogao da se povredi o dno, ali ne sme biti ni suviše duboka jer će lako da promaši plen. Dugotrajna kiša koja zamuti vodu znači za vodomara nevolju, pa čak i propast, a isto tako i zima mu ponekad donese smrt. Njegov lov se završava čim više ne može da vidi ribu.
Patka gluvara (Anas platyrhynchos) – Mallard
Patka gluvara ili divlja patka je najpoznatija vrsta patke. Brojne pripitomljene rase pataka vode poreklo od divlje patke (gluvare). Mužjak divlje patke na glavi i vratu ima tamnozeleno perje metalnog sjaja, Ženka je pokrivena svetlosmeđim i tamnosmeđim perjem koje ima zaštitnu ulogu. Divlja patka vrlo brzo leti i dobro pliva. Može da naraste do 58 centimetara u dužinu. Nastanjuje gusto obrasle obale jezera, bara i močvara, a zimi je uz obrasle obale ušća reka. Hrani se biljnom hranom, ali jede i vodene insekte, žabe i ribe.
Crna roda (Ciconia nigra) – Black stork
Malo je manja od bele rode. Boravi u vlažnim i močvarnim, listopadnim nizijskim šumama. Selica je koja zimuje u Africi. Veoma je oprezna i plašljiva i živi kao samotnjak, nikada u koloniji, Gnezda prave isključivo na velikom drveću, blizu vode. Kada se jednom upare, mužjak i ženka ostaju u paru za celi život, što ponekad znači jako dugo – mogu da žive i preko 50 godina. Za razliku od belih roda koje su mutave, crne rode pevaju.
Hrane se ribama, žabama, vodenim insektima i malim sisarima. Razlozi za ugroženost ove vrste su: uređivanje šuma, menjanje vodnog režima šuma, nestajanje močvarnih područja, propadanje šaranskih ribnjaka, lov i krivolov.
Pčelarica (Merops apiaster) European bee-eater
Pčelarica je upadljivo šarena ptica iz porodice modrovrana i to je najšarenija ptica Evrope. Ove ptice tropskog izgleda teško je zameniti je s bilo kojom drugom vrstom. Pčelarica je duga 27-29 cm. Parovi sede zajedno tako blizu jedno drugog da se dodiruju. Ove ptice su vrlo druželjubive i u pravilu se gnezde u kolonijama. Više parova prave tunele blizu jedno drugom.
Gnezdi se početkom maja u kolonijama, koje se obrazuju obično pored reke. Na strmim odsecima kopaju tunele u zemlji i polažu 5-8 jaja. Mužjak i ženka leže na njima. Pčelarice se gotovo isključivo hrane isnektima iz vazduha – često u grupi od nekoliko ptica – lovi u letu. Pri tome se može videti, da je savršeno okretan u spretan letač. Kao što sledi iz imena, glavna lovina su im opnokrilci kao što su pčele, ose i bumbari, kao i drugi insekti koji lete. Pre nego što će ih progutati, udaraju ulovljenim insektom po nekoj podlozi tako da ih ne mogu ubosti. Pokrilje i druge neprobavljive delove insekata od hitina kasnije izbacuju.
Češljugar ili štiglic (Carduelis carduelis) – Goldfinch
Češljugar je mala ptica pevačica iz porodice zeba. Dugi su 11-14 cm, teški 11-17 grama i imaju raspon krila 21-25 cm. Omiljena hrana češljugara su mladi zeleniš, izdanci, pupoljci, semenje čička, češljugovine i drugih biljaka, ali i insekti. Ptiće hrane oba roditelja, u početku lisnim vašima, a kasnije semenom različitih biljaka. Češljugar je izuzetno oprezna ptica, majstor je prikrivanja. Francuzi ga zovu elegant, što znači otmen. Za mnoge ovo je najlepša ptica iz porodice zeba, njegova pesma jedna je od najlepših.
Češljugari spadaju u ugrožene vrste ptica. Češljugar je češće od bilo koje druge ptice u Srbiji pogođen ilegalnim hvatanjem, držanjem u kavezima i trgovinom.
Crvendać (Erithacus rubecula) – Robin
Crvendać je mala i veoma živahna ptica veličine vrapca, dužine oko 15 cm. Hrani se najviše insektima i malim puževima, ali često jede i plodove biljaka. Njegova pesma je slična zvuku frule, a prekida se glasnim ćurlikanjem i traje od jutra do sutona. Gnezdo se obično nalazi blizu tla ili na samom tlu, u rupama u zemlji ili u natrulim panjevima, među korenjem, u mahovini, iza vlati trave, pa čak i u napuštenim rupama nekih sisara. Ni u kom slučaju ne sme se dirati gnezdo jaja ili mladunci, jer su roditelji spremni da ga napuste i da celo potomstvo propadne.
Vekovima je ova mala ptica bila simbol sreće, ponovnog rođenja – a ponekad čak i kao glasnik izgubljenih, voljenih.
Veliki detlić (Dendrocopos major) – Great spotted woodpecker
Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je od 20 do 26 centimetara, a raspon krila je između 38 i 44 centimetara. Masa ptice je od 66 do 98 grama Naseljava sve vrste šuma, parkove, vrtove. Stanarica je, ali severne populacije povremeno migriraju. Teritorije zauzimaju u rano proleće, a obeležavaju je tzv. „dobošanjem”, brzim kucanjem u suvu granu koja oscilira i stvara zvuk. Hrani se insektima koji se nalaze ispod kore drveća, orasima, gusenicama, bobicama i voćem. Oba pola rupu za gnezdo prave svake godine u trulom ili u zdravom drveću. Mnoge vrste ptica koriste stara gnezda od detlića za svoja gnezda.
Kreja ili sojka (Garrulus glandarius) – Eurasian jay
Kreje ili sojke su članovi porodice vrana sa krilima prekrivenim plavo-crnim perima i nadrepkom bele boje. Dužina tela se kreće između 32 i 35 cm.
Kao i sve vrste iz porodice vrana jako je inteligentna. Poznata je kao dobar imitator zvukova drugih ptica. Kliktanje mišara joj je specijalnost, ali neretko imitira čak i domaće životinje, pa nije neobično da je čujete da mjauče. One čak imitiraju zvuk ptica koje ih napadaju, kao što je šumska sova, koja je nemilosrdno proganja u toku dana.
Sojke postanu upadljive u jesen kada redovno lete napred-nazad, prikupljajući hranu, kao što je žir, u jednoj oblasti i zakopavaju ga drugde. Ovaj proces je igrao vitalnu ulogu u uspostavljanju i održavanju hrastovih šuma. Kao i druge vrane, evroazijske šojke imaju složeno društveno ponašanje. Njihov uobičajeni poziv je alarmni, koji je grub, hrapav krik i koristi se za posmatranje raznih pljačkaških životinja, ali сojka je dobro poznata po svojim mimikrijama. Često zvuči kao toliko različitih vrsta da je praktično nemoguće razlikovati njen pravi identitet, osim ako se vidi.
Živi u lišćarskim i mešovitim šumama, parkovima i voćnjacima. Evroazijske sojke su mešovite ishrane i jedu prilično mnogo, sve što mogu pronaći. Žirevi predstavljaju najveći deo njihove ishrane. Kreje prikupljaju hranu kao što je žir, u jednoj oblasti i zakopavaju ga drugde. Ovaj proces je igrao vitalnu ulogu u uspostavljanju i održavanju hrastovih šuma.
Vuga (Oriolus oriolus) – Eurasian golden oriole
Mužjaci su žuti sa crnim krilima, repom i crnom linijom između očiju i kljuna. Ženke i mladunci su zelenkasto-žute boje. Gnezdi se u krošnjama drveća, gde provodi većinu vremena, tražeći insekte i plodove. Njihova veličina je oko 24 centimetra, raspon krila je 46 centimetara.
Bojažljiva je i uvek teži da izmakne čovekovom pogledu. Mužjakov glas je zvučan, glasan i neobično melodičan. Vuge su vrlo rasprostranjena vrsta srednje velikih ptica pevačica. Uprkos svojoj stidljivoj prirodi, ova ptica može postati izuzetno agresivna prema bilo kojoj životinji koja pokušava da se približi gnezdu. Vuga je odličan letač i veoma brzo leti.
Zelena žaba (Rana kl. esculenta) – European edible frog
Zelena žaba živi širom Evrope i Azije. Ženke su veličine od 5 do 9 cm, a mužjaci od 6 do 11. Nastanjuje močvare, okoline jezera i stajaćih voda, vlažne ravnice i šume. Hrani se insektima, malim zglavkarima, larvama vodozemaca i crvima. Po izgledu i klasifikaciji veoma su slične maloj zelenoj žabi i velikoj zelenoj žabi. Zelena žaba hibernira u toku nižih temperatura, u južnim krajevima hibernacija često biva prekinuta ranije zbog toplog vremena. U vodama koje ne mrznu, žaba ostaje aktivna celu zimu. Po pravilu se hibernacija odvija u vodi. Žabama je za razmnožavanje potrebna voda. U vodu polažu jaja iz kojih se razvijaju punoglavci.
Žabe pomažu u borbi protiv mnogih štetočina i već dugo se koriste u kontroli štetočina voćnjaka i povrtarskih kultura. Ti vodozemci mogu da pojedu 2-3 puta više insekata od ptica, jedna žaba dnevno može da pojede 100 različitih insekata. Žabe se nalaze na sredini lanca ishrane i čine sponu između nižih vrsta, insekti i viših kao što su ptice i sisari. Žabe kao vrsta koja se hrani insektima imaju ulogu regulatora u lancu ishrane pri čemu utiču na održavanje brojnosti insekata što je naročito značajno sa stanovišta medicinske entomologije jer utiču na brojnost insekata koji su vektori zaraznih bolesti kod ljudi i životinja. Sa druge strane one predstavljaju izvor hranu za ptice i sisare. Žabe ne piju vodu nego je upijaju kroz kožu.
Kao i većina životinjskih vrsta, žabe su se našle na udaru savremenog doba, upotrebe pesticida, hemijskih đubriva, promene klime i njihova brojnost opada. Žabe su važan deo ekosistema.
Oslikani separe
Evo kako su oslikane životinje na separeu na savskom keju. Ovo su samo neke od životinja i ptica koje žive pored savskog nasipa i treba da podsete građane da su sve ove vrste ugrožene nelegalnom izgradnjom na savskom nasipu, i kako će biti divan savski park prirode kada se za njega izborimo.
