Beograd 02.05.2022.
Na Savskom nasipu, koji od plavljenja reke čuva više od 100.000 Novobeograđana, ponovo je krajem prošlog meseca procurela voda iz tla, iz neke od mnogobrojnih cevi zbog kojih vlasnici splavova buše zaštitni bedem, kako bi do svojih objekata na reci sproveli nelegalne priključke.
Taj već učestali problem koji oštećuje stabilnost nasipa, ponavlja se već peti put u poslednjih nekoliko godina, a da nadležna vodoprivredna preduzeća, ali ni čelnici Beograda ne reaguju na pozive i apele zabrinutih žitelja tog dela grada da zaustave podrivanje Savskog nasipa, tvrde iz istoimenog neformalnog udruženja građana.
– Ovo je već peti put da je puklo vodovodno crevo koje je nelegalno provučeno kroz nasip, i nasip je ozbiljno oštećen na ovim mestima. Mi smo otkrili više od 40 creva koja su provučena kroz nasip, i moguće je da su i druga pukla ali voda ne izvire na površinu pa to ne znamo a oštećenja kroz nasip se povećavaju, kaže za Danas Aleksandra Smiljanić, članica udruženja građana Savski nasip.
Ona podseća da je struka jasna da se nasipi ne smeju bušiti jer se tako ugrožava njihova stabilnost.
– U ovom slučaju bušenjem Savskog nasipa ugrožava se odbrana od poplava Novog Beograda. „Srbijavode“ koje su nadležne za održavanje nasipa su nam odgovorili da je verovatno u pitanju vodosnabdevanje nekog od splavova, što govori da je nasip probušen bez njihove dozvole, navodi Smiljanić.
Nakon poslednjeg pucanja cevi, pošto je veliki broj građana prijavio izviranje velike količine vode iz tla, na terenu se konačno pojavila i gradska vodna inspekcija. Kako su iz udruženja Savski nasip tada objavili, inspektori su konstatovali da je pri sađenju stabala po kruni nasipa probušeno nelegalno crevo za vodosnabdevanje nekog od splavova, naložili su Vodovodu da hitno zavrne ventil a građanima je usmeno objašnjeno da će „vlasniku splava biti naloženo da sanira nasip“.
„Nasip treba da sanira vodoprivredno preduzeće a vlasnik splava treba da dobije krivičnu prijavu zbog oštećenja nasipa. Ovo je četvrti put da voda curi iz nasipa na ovoj lokaciji, što znači da je nasip ozbiljno oštećen“, objavili su tada građani.
Međutim, kako kažu, ovde se rešavanje problema najčešće i završava, a ukoliko inspekcija i utvrdi koji je splav u pitanju i zaista naloži vlasniku da sanira oštećenje, kao što se već dešavalo, on samo „zatrpa rupu“, a nekada čak ne uradi ni to.
Kada se udruženje obrati nadležnim institucijama, i zatraži da sazna šta se dalje preduzima da se nasip vrati u prvobitno stanje, ali i zaustavi njegovo dalje urušavanje, najčešće ostane bez informacije, sa obrazloženjem da „nije stranka u postupku“. Javno preduzeće Srbijavode, koje je po zakonu zaduženo za brigu o nasipu, ako se i oglasi, kako je bilo poslednjeg puta, samo konstatuje curenje i slučaj prosledi inspekciji.
„Na levoj obali reke Save, na tehničkoj deonici S.1.1, dana 14.04.2022. godine uočeno je proviranje vode na kruni nasipa. Imajući u vidu lokaciju oštećenja, kao i činjenicu da voda konstantno izvire iz zemlje, pretpostavljamo da se radi o podzemnom oštećenju vodovodne instalacije koja je u funkciji vodosnabdevanja plutajućih objekata“, naveli su u pisanom obaveštenju zainteresovanim građanima iz JP Srbijavode.
Međutim, Danas je od gradske vodne inspekcije, koja je bila na terenu, dobio nešto drugačiji odgovor.
Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove ovog puta tvrde da vodovodna cev koja je pukla ne pripada splavovima, već Beogradskom vodovodu, te da služi snabdevanju javnih česmi na šetalištu.
„Prema izjavi predstavnika JKP “Beogradski vodovod i kanalzacija” česma je postavljena prema planu i programu Sekretarijata za komunalno stambene poslove uz svu potrebnu dokumentaciju. Vodni inspektor je naložio JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” vraćanje deonice nasipa na kojoj je došlo do kvara u prethodno stanje“, odgovaraju iz Sekretarijata, a za pitanja o saniranju nasipa upućuju na JVP Srbija vode, „kome je povereno upravljanje na vodnim objektima u javnoj svojini“, te na Vodovod, ukoliko nas interesuju njihovi priključci.
Ipak, čije su zapravo cevi ovog puta pukle nije pitanje od prevelikog značaja, jer ne menja činjenicu da bušenje nasipa po domaćim zakonima predstavlja krivično delo.
Smiljanić ponavlja da prema rečima profesora građevine kojima je ovo struka, nasipi se ne smeju bušiti, pa ni za potrebe BVK.
– Srbijavode bi morale znati za cevi Vodovoda, pa bi odgovor morao biti drugačiji, kaže naša sagovornica.
Dodatno, to što javno preduzeće poput Vodovoda dozvoljava da se oni koji krše zakon nekažnjeno priključuju na njihovu mrežu, ili ih pak sa te mreže ne isključuje, dovoljna je slika nebrige i bezakonja koja se na Savskom nasipu sprovodi, podsećaju građani. Nejasne nadležnosti i besmislene procedure dodatno komplikuju čitavu situaciju.
Ovakvi oprečni odgovori institucija i prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu više ilustruju sa čim se zabrinuti žitelji savskog priobalja na Novom Beogradu suočavaju kada se obrate gradskoj vlasti za pomoć. Do sada su se, čak i otvorenim pismima, obraćali i čelnim ljudima Beograda, od gradonačelnika, njegovog zamenika, predsednika Skupštine pa sve do Gradskog veća, koje je nadležno za nadzor nad čitavom gradskom upravom, ali do sada nisu dobili nikakav odgovor.
Prethodne bušotine nisu propisno sanirane, pojedine su samo zatrpane zemljom, kao ni ova poslednja, bar do trenutka kada je ovaj tekst pisan, niti je ijedan počinilac do sada kažnjen.
AINS: Izuzetno opasna oštećenja
Odeljak iz stručnog stava Akademije inženjerskih nauka Srbije (Odeljenja građevinskih nauka), o ugroženosti Savskog nasipa i njegovoj sanaciji glasi: „Zaštitni nasipi se grade nasipanjem i nabijanjem tankih slojeva brižljivo odabranog materijala, kako bi sa obezbedila potpuna kompaktnost zemljane konstrukcije. U hidrotehnici postoji pravilo da se kroz trup nasute konstrukcije, koja može biti pod dugotrajnim usporom (to znači – pod vodom), ne smeju provlačiti nikakve cevi. A i ako se provlače, jer su negde neophodne (samo zbog infrastrukture sistema zaštite od poplava i odvodnjavanja), onda se pravi posebna zaštitna dijafragma, da bi se sprečilo proviranje vode duž zidova cevi i progresivna sufozija (ispiranje najpre sitnih, pa tokom vremena sve krupnijih čestica), koja će kad-tad dovesti do sloma nasute konstrukcije u toj zoni. Zbog toga je jasno da bilo kakav iskop poprečnog rova preko nasipa, koji se kasnije zatrpa površno, bez nabijanja,predstavlja izuzetno opasno oštećenje“.
Svi problemi nasipa
Sam nasip ali i kvalitet života građana celog grada već godinama, osim navedenih bušotina, urušavaju brojni nerešeni problemi, o kojima čelnici grada gotovo da ne govore. Oni se eventualno aktuelizuju u predizbornim kampanjama, kada mogu da se čuju poneka obećanja, jasno bez namere da budu ispunjena, sudeći prema dosadašnjoj praksi vođenja grada. Tako je Aleksandar Šapić, kandidat SNS za gradonačelnika Beograda na poslednjim izborima, obećavao da će „razbucati nelegalne splavove“. Odbranu od poplava ali i vodosnabdevanje Beograda, međutim, posebno narušavaju i nelegalne vikendice izgrađene na nasipu. Savski kej bori se i sa fekalnim vodama koje i vikendice, ali i splavovi ispuštaju u Savu ali i u blizini reni bunara, odakle se glavni grad snabdeva pijaćom vodom. Po nasipu se nesmetano i nekažnjeno obavlja čak i teretni saobraćaj, koji je zabranjen, a često su time ugroženi i sami građani koji se rekreiraju ili šetaju. Broj splavova je mnogo veći od dozvoljenog, mnogi nemaju dozvole i nebezbedni su, pa su česti i požari. Nezaštićeni nelegalni priključci za struju protežu se iznad glava prolaznika. I buka je iznad nivoa dozvoljenog, a noćni život umesto mira i odmora pored reke, sve češće donosi nezgode pa čak i pucnjave.
IZVOR: Danas
