Beograd – Danas je u Medija centru održana konferencija za novinare vlasnika beogradskih splav restorana, splav kućica i privezišta za čamce, pod nazivom „Ukazivanje na neistine o beogradskim plutajućim objektima koje su plasirane u javnost od strane Gradonačelnika Beograda”.
Kako je navela Vesna Josić, diplomirana pravnica, problematikom neustavnosti i nezakonitosti propisa na osnovu kojih je raspisan konkurs se bave od početka 2020.godine, kao punomoćnici vlasnika plutajućih objekata.
„U prethodne dve i po godine, obratili smo se svim nadležnim institucijama i svim raspoloživim pravosudnim organima ove zemlje i uglavnom su svi bili nemi. Svi naši dopisi uglavnom stoje po fiokama i uporno se ignorisalo naše ukazivanje na nezakonitost i neustavnost. Konkurs, odnosno oglas je raspisan i bili smo primorani da sa pravne pređemo na druge vrste borbe, sada i medijsku”, rekla je Josić.
Advokatica Ivana Blagojević je istakla da Ustav Republike Srbije predviđa samo mogućnost sticanja određenih prava, kao što su zakup i koncesija na dobrima u opštoj upotrebi. „Dobra od opšteg interesa ne mogu biti predmet prometa, predmet zakupa, niti ikakvog sticanja bilo kakvih drugih prava. Ovo je važno zato što Zakon o javnoj svojini predviđa da je vodno zemljište zapravo dobro od opšteg interesa. Ta zakonska odredba je starija od odredbe člana 10 Zakona o vodama (koji dopušta davanje vodnog zemljišta u zakup)- što znači da su one u suprotnosti. Samim tim svi ostali akti koji su kasnije doneti (odluka i uredba Vlade) nisu u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, zato smo tražili da se oceni njihova nezakonitost”, objasnila je ona.
Prema njenim rečima, Zakon o javnoj svojini predviđa da sva javna svojina jeste svojina Republike Srbije. „To je važno zato što Zakon o vodama ne samo da daje mogućnost članom 10 da se vodno zemljište da u zakup, već i predviđa da zakupnina od vodnog zemljišta koje se nalazi na teritoriji Beograda predstavlja budžet Grada Beograda. Ta odredba je suprotna Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o budžetskom sistemu. Ta dva zakona predviđaju da Grad Beograd može da prihoduje od davanja u zakup samo one imovina koja je nalazi na pravu korišćenja Gradu Beogradu. Međutim, s obzirom na to da je vodno zemljište dobro od opšteg interesa, ono nikako ne može predstavljati dobro koje može Grad dati u zakup, već predstavlja imovinu Republike Srbije i samo ona može raspolagati sa svojom svojinom, ali napominjem ponovo samo sa svojinom koja se nalazi u opštoj upotrebi“, rekla je Blagojević.
Ona je istakla da su sve odrebe zakona o vodama istakli kroz inicijativu koja je podneta 2020. godine Ustavnom sudu i da su pored svega navedenog posebno naglasili da Zakon o vodama ima diskriminatorne odredbe, zato što deo vezan za prihode i sve ostalo važi samo za Grad Beograd, dok svi ostali gradovi i lokalne samouprave nemaju ovo pravo. „Reke postoje i van Beograda, ali npr. Grad Smederevo je izuzet od bilo kakvog davanja u zakup vodnog zemljišta. Odluka Vlade se odnosi samo na Grad Beograd i samo na teritoriju Vojvodine, dok ostatak republike nema obavezu plaćanja bilo kakvog zakupa“, kazala je Blagojević.
O inicijativi do dana današnjeg nije odlučeno od strane Ustavnog suda, ali s ozbirom na dinamiku funkcionisanja, organizatori konferencije očekuju odluku u skorije vreme.
„Kada je reč o odluci o utvrđivanju početne cene, za teritoriju Beograda postoje tri zone (1300, 2300 i 3300 dinara po m2) za privredne objekte, dok za teritoriju Vojvodine postoji samo jedna zona i iznosi 263 dinara. Za ostale, nekomercijalne objekte- splav kućice i objekte za rekreaciju, cena za objekte do 60m2 je 280 dinara po kvadratu, dok za objekte preko 60m2, cena je 480 dinara. Za teritoriju Vojvodine, cena je 220 dinara za sve objekte“, objasnila je Blagojević.
Prema njenim rečima, predstavnici vlasti su govorili u medijima da su ove razlike zasnovane na platnoj moći i razlici u primanjima između Grada Beograda i ostatka Srbije, što svakako ne može biti argument.
Povodom ove inicijative, Ustavni sud se oglasio nenadležnim. Obrazloženje temelji na tome da ovu odluku Vlade tretira kao cenovnik, koji se dalje tretira kao pojedinačni akt i samim tim ne može odlučivati o prometu proizvoda i usluga. „Samo obrazloženje je neadekvatno jer ne možemo tretirati vodno zemljište niti kao proizvod, niti kao uslugu jer bi to praktično značilo da je to Božiji proizvod u prometu, pošto nijedno privredno društvo nije stvorilo rečno dno, nije stvorilo reku, samim tim ne možemo reći da je vodno zemljište bilo kakav proizvod, niti možemo reći ono što se već neko vreme plasira, pa je i gradonačelnik izjavio da je to gradsko dobro, što nijedan zakon ne predviđa, već je to dobro od opšteg interesa koje predstavlja svojinu Republike Srbije“, rekla je Blagojević.
Josić je dodala da nakon 2 i po godine borbe isključivo pravnim sredstvima i mirnim pokušajem da stupe u kontakt sa donosiocima odluka i želje da ih oni čuju, sada su prinuđeni da drže konferenciju za medije i organizuju protest.
„Protest je zakazan za ponedeljak, 5. decembar u periodu od 12 do 16 časova. Protest je mirne priorede i niko neće doći da ruši i razbija. Nije u interesu nijednog vlasnika plutajućeg objekta da bude incidenata, a ako ih bude, znajte da su to ubačeni elementi. Protest je zamišljen kao protest u pokretu u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, tačnije kao protestna vožnja automobilima. Očekujemo od 300 do 500 automobila, a okupljanje je na Ušću u 12 časova. Svi učesnici u saobraćaju će imati natpis organizacije. Planirano je zadržavanje ispred Vlade, gde ćemo uručiti naše zahteve. Protestna vožnja služi da donosioci odluka vide da vlasnici plutajućih objekata nisu protiv uređenja obale, ali da njihova zakonska prava i interesi moraju biti uzeti u obzir“, kazala je Josić.
IZVOR Media centar
