PEŠČANIK.NET: Savski nasip: odbrana ili poslednji dani

54
0
SHERUJ

27.12.2016

Dvadeset sedmog decembra 2016. godine u sali Mesne zajednice Sava u novobeogradskom Bloku 45 održana je javna diskusija pod nazivom “Da li dopuštamo dalje otimanje Savskog nasipa”. Predstavnici organizatora skupa, neformalne grupe aktivistkinja i aktivista okupljenih oko fan stranice Savski nasip, Dušan Čavić i Zoran Bukvić, kroz 30 minutnu prezentaciju predstavili su aktuelno stanje: od bespravne gradnje u Prvoj zoni vodozaštite, preko nezakonitog nasipanja vodoplavnog pojasa, do kontinuiranog drumskog saobraćaja kolima i teškim kamionima na za to zabranjenom putu.

Na teritoriji od skoro 10 kvadratnih kilometara vodo-zaštićenog prostora, od okretnice tramvaja u Bloku 45 do Ostružničkog mosta, u poslednjih 10-ak godina niklo je pravo naselje sa sve sportskim centrom. Izgrađeno je preko 500 raznih objekata – splavova, sojenica, ali i črvsto zidanih objekata sa septičkim jamama, a da niko od nadležnih organa nije reagovao. Kada je jednom o tome pitan, tada aktuelni gradonačelnik Đilas je izjavio da ga to „ne interesuje“.

Problem Savskog nasipa je pored pravnog i bezbednosni. Postoji mogućnost razorne poplave kao posledice nasipanja zemlje, to jest smanjivanja vodoplavnog pojasa ispod nasipa, koji je namenjen da u vreme velikih voda amortizuje udarnu snagu reke. Slične posledice toga smo videli u Obrenovcu 2014, s tim što bi probijanje Savskog nasipa ugrozilo preko 300.000 stanovnika Novog Beograda u roku od nekoliko minuta.

***

Na diskusiji 27. decembra pojavilo se i udruženje građana Zeleni raj, grupa koja bi se najlakše mogla opisati kao 3D botovi SNS-a. Čovek koji se predstavio kao predsednik Zelenog raja pokušao je da nas ubedi da smo svi mi sa iste strane. Od njega smo saznali i kako je sve počelo. Prve grupe budućih članova Zelenog raja krenule su da naseljavaju šumu uz Savu još krajem 80-ih godina prošlog veka. Za svoje sojenice su dobijali privremene dozvole i tipske projekte od Gradskog zelenila. Bilo ih je stotinak kada je 2006. restitucijom ta zemlja vraćena Bežanijcima koji su krenuli da je prodaju. I tada je važila zabrana gradnje na tom području, ali je građevinske inspekcije Surčina i Novog Beograda nisu pominjale. Tu su krenuli da zidaju advokati estradnih zvezda, kontroverzni biznismeni i zaštićeni svedoci, tadašnji opozicioni lideri i njihovi sinovi, koji su u međuvremenu postali predsednici republike i sinovi predsednika republike.

Tu nije zidala osiromašena srednja klasa iz blokova, ni nekadašnji radnici IMT-a ili FOB-a. To nije naselje prigradske sirotinje, ni izbeglica iz Hrvatske i Bosne. Čardake pored Save, u zoni vodozaštite i vodoplavnoj zoni sagradila je ekipa koja je svoja bogatstva sticala devedesetih, otimačinom u ratnim vremenima.

***

Organizatori decembarske diskusije pozvali su na potpisivanje peticije. Potrebno je građevinske inspekcije izađu na teren i donesu rešenje o rušenju svih objekata koji ne zadovoljavaju tipski projekat Gradskog zelenila, to jest svega što nije drvena sojenica ili splav na burićima. Pa makar to bio i sportski centar Savabien na tzv. Jocinoj adi ili vikendica predsednika i njegovog sina.

Nama građankama i građanima ne preostaje ništa drugo nego da se organizujemo i odbranimo nasip, a sa njim i građane Beograda i pravni poredak društva u kome živimo. Vreme je da započnemo odbranu od nasilja i bezakonja, da ne bismo brojali poslednje dane.

Ne da(vi)mo Savski nasip!

Autor je član neformalne grupe Savski nasip.

Peščanik.net, 15.01.2017.

Savski nasip: odbrana ili poslednji dani

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here