Међу грађевинама које се ту ређају на око осам километара има и скромних мада дотераних сојеница, затим оних које би уз мало пара могле постати достојне чак и бунгалова са Хаваја, као и приземних, више него удобних здања, међу којима су поједина одвојена и великим зиданим оградама. У њима би се дало не само викендовати него и живети, па и издавати их као апартмане. Њихови власници су имали више новца за улагање будући да су уштедели на надокнади за грађевинско земљиште и рачунима за струју и воду. Другим речима, све оне, око 250 њих, према најскромнијим проценама, подигнуте су – бесправно.

Надокнаду за грађевинско земљиште власници нису ни могли да плате јер су на водопривредном земљишту, у такозваном форленду, делу копна које прима велике воде када се разлију после удара на насипе. Градња у тој зони је недозвољена, очито и ризична, али надлежни је не спречавају већ око 15 година, откад су стигли први „досељеници”.

Обалоутврде су оштећене проласком тешких камиона којима власници викендица довозе земљу и шут да их насипају како би добили чвршће тле за зидање и утабавање пута кроз насеље. Донетом земљом и подигнутим грађевинама смањена је запремина форленда, па је мања и количина воде коју тај појас може да прими када сe дигну поплаве. Понегде је сечено дрвеће које треба да буде природна устава против налета воде, као и да корењем учвршћује земљу и спречава да је воде подрију.

Због тога, наводи Ненад Миленковић, председник општине Нови Београд, поплаве могу да угрозе насеље Доње поље, које се налази иза насипа, потопе оближње обрадиве површине, можда чак и да запрете целом Новом Београду, осим Бежанијској коси.

(/slika2)Заморени, како кажу, кампањом која се против њих води, викендаши неће много да причају. Нуде воду, пиво, сок, зову новинаре да дођу код њих кад год пожеле да уживају у реци, али под условом да се не спомиње тема које им је преко главе. Нису забринути зато што су на плавном земљишту. Када је висок водостај, Сава уме да навре у њихове сојенице, али се не осећају угроженим јер не бораве у њима стално. Упозорења да у опасност доводе околна насеља сматрају преувеличаним. Нека од здања су већ мењала власнике, али неће да открију колико вреди квадрат.

Ћуте и на питања како се снабдевају струјом и водом, али то мора да им није тешко с обзиром на то да су се сместили крај рени бунара, на које је лако прикључити се и још лакше прљати их изливима из септичких јама којима се породице из викендица испомажу. Поједини су се скућили и на само неколико метара од рени бунара, каже Душан Пајкић, начелник Генералног инспектората Министарства пољопривреде и водопривреде. Бунари им добро дођу и да у хладу који бацају њихови „торњеви” паркирају и од врелине сачувају кола, готово редом из боље класе.

Водопривредни инспектори су обилазили овај појас и писали пријаве, али правосуђе није на њих реаговало, каже Миленковић. Водопривредно предузеће „Галовица” је такође слало пријаве, присећа се њихов директор Душан Панић, републичкој дирекцији за воде, полицији и на још много адреса и – опет ништа. После свега, није искључено да макар неки од ових објеката буде легализован. И Оливер Дулић, министар просторног планирања, изјавио је пре неколико дана да је тешко помислити да ће бити рушена читава бесправна насеља.

– Сигурно неће бити озакоњени објекти у првој зони санитарне заштите, односно они смештени непосредно поред бунара из којих Београд испумпава воду за пиће. То закон не допушта – нагласио је Пајкић.

Осим што угрожава рени бунаре и одбрану од поплава, дивља градња, као и незаконито црпљење шљунка, песка и глине у водопривредним зонама ремети ток река. Прекомерна експлоатација грађевинског материјала, и то у крајевима где она уопште није дозвољена, и низање марина и огромних сплавова без одобрења успоравају реке, изазивају масивно таложење муља и подижу дно корита. Са мањом ширином и запремином, корита, попут форленда претворених у грађевинско земљиште, можда неће моћи да приме већи излив када порасте водостај, па ће се у опасности први затећи они који су градили на тим местима, али потом и сви остали.

Ископавање грађевинског материјала из река толико је подрило мостове у јужној Србији да машиновође морају да успоре како би безбедно прешли и возови стално касне, каже Бранислав Божовић, начелник одељења за мониторинг и заштиту од удеса у Секретаријату за заштиту животне средине. Због сплавова који су пореметили водоток, корито ка Великом ратном острву толико се истањило да га је већ малтене могуће и препешачити, наставља он.

Дивља градња на рекама толико је узела маха да је приступ најлепшим местима немогућ ако се не плати улазница за неки клуб на води и са њега осматра природна лепота која припада свима, каже Божовић.

– Сплавари су се сместили на локације за које би било природно прописати велике надокнаде. За њих плаћају једино таксу за испуштање отпадних вода, која је недовољна у поређењу с вредношћу ресурса, односно реке коју користе – каже Божовић.

Осим што запречавају пролаз шетачима, нелегални објекти у водопривредним зонама понегде и онемогућавају приступ радницима који одржавају канале и водотокове. С обзиром на то да се у водопривреду одавно не улаже довољно и да још није поправљена ни штета коју су обалоутврдама нанеле велике поплаве 2006. године, последње што нам је потребно јесте да затрпаним каналима и окруњеним насипима повећавамо ризик од великих излива вода.

Владимир Вукасовић

——————————————-

Папири без значаја

Поједине институције издале су извесне папире власницима викендица, што су они протумачили као дозволу за објекте. „Србијаводе” су прописале услове за постављање око 20 привремених водопривредних објеката, попут марина, али викендице очигледно не спадају у ту категорију, објашњава Никола Марјановић, директор тог предузећа.

„Зеленило Београд” је многим викендашима наплатило таксу за заузимање земљишта које је било зелена површина, каже Душан Панић, директор водопривредног предузећа „Галовица”, чијим су радницима власници објеката показали признанице.

http://www.politika.rs/scc/clanak/96033/Divlje-vile-na-obali-Save