Они тврде су прописи на којима се темељи закуп водног земљишта у Београду неуставни и незаконити. – За своја права боре се већ две и по године
Да се од шуме плутајућих објеката на Сави и Дунаву не види „дрво” јасно је деценијама, али најаве града о решавању овог питања само су, изгледа, закомпликовале ситуацију. И док градоначелник тврди да ће се проблем решити лицитацијом за закуп водног земљишта власници објеката тврде да су многе раније донесене одлуке незаконите. Они већ две и по године покушавају да укажу на своја права, због чега имају и правни тим. Представнице тог правног тима Ивана Благојевић, адвокат, и Весна Јосић, правник, покушале су јуче медијима да укажу на неуставност прописа на којима се темељи закуп водног земљишта у Београду. До сада су се обратиле свим надлежним институцијама које су на њихове дописе углавном остале неме.
– Највећа препрека у решавању проблема у приобаљу је Закон о водама. Изменом овог закона из 2018. године по први пут је предвиђена могућност закупа водног земљишта. Та одлука је супротна Уставу Републике Србије који предвиђа само стицање одређених права као што су закуп и концесија за добра у општој употреби, али не и за добра од општег интереса, где су вода и водно земљиште. Добра из општег интереса не могу бити предмет промета и закупа. Закон о водама допушта да се водно земљиште да у закуп, али не и Устав – објашњава Благојевићева и истиче да ово није борба против владајуће странке и они се ограђују од свих покушаја опозиције да њихов проблем искористи у политичке сврхе, јер њихова борба је искључиво правна.
И Одлука о утврђивању почетне висине закупнине по којој се водно земљиште у јавној својини може дати у закуп је, по њиховом мишљењу, спорна.
– Ову одлуку донела је влада 2019. године и њоме се грубо дискриминишу сви плутајући објекти у граду у односу на исте у Војводини и остатку Србије. Цена закупа водног земљишта за плутајуће објекте у Београду је од 500 – 1.250 одсто већа од цене у Војводини. И у Смедереву има сплавова, али власници закупнину не плаћају. Против ове одлуке смо реаговали код Уставног суда 2020, али до данас нисмо добили никав одговор, мада га очекујемо – каже Благојевићева.
И План места за постављање плутајућих објеката који је Скупштина града усвојила 2021. године, незаконит је, кажу, у целости, јер није испоштована законом прописана процедура за његово доношење.
– Пре доношења овог плана није расписана јавна расправа, иако су грађани потписали петицију и приложили је граду. Ту петицију потписало је три пута више грађана него што је потребно, али је план изгласан без јавне расправе. Садашњи план места само је допуна првог незаконитог, тако да је као такав и он правно не важећи – истиче Благојевићева.
Како каже Јосић, у медијској кампањи која је покренута против власника плутајућих објеката, градоначелник Шапић је у више наврата изјављивао да су сплавови апсолутно нелегални и да немају ниједан папир за боравак.
– Изношењем грубе неистине довео је јавност у заблуду. Огромна већина плутајућих објеката има сва потребна документа, осим једног, а то је локацијско решење, за чије издавање је надлежан искључиво град. Град не издаје локацијска решења дуже од 20 година, од 2001. Искључива одговорност за то што београдски плутајући објекти немају локацијска решења једино је на граду, а не на власницима. Изјава градоначелника да сплавови не плаћају никоме ништа, још је једна груба неистина. Недвосмислено може бити доказано да они плаћају све што је законом прописано – све припадајуће порезе, трошкове струје, воде, других комуналија… – истиче Јосићева.
Власници око 130 плутајућих објеката најавили су за 5. децембар у 12 часова протестну вожњу са заустављањем испред Владе Србије и Скупштине града.
Учесници протеста кренуће од Ушћа, преко Теразија, Славије, задржаће се испред Владе Србије, на Тргу Николе Пашића и испред Скупштине града. Овај протест би требало да траје до 16 часова.
IZVOR: Politika