Nasipi spadaju u red hidrotehničkih objekata koji se izvode van rečnog korita sa ciljem da suze, na određenoj deonici, rečno korito i da spreče plavljenje priobalja u toj zoni. Vrlo su delikatni objekti sagrađeni nasipanjem i sabijanjem slojeva rastresitog materijala (zemlje). Radi sprečavanja proviranja vode kroz nasip, u telo nasipa se ugrađuje glineni ekran koji sprečava ovu pojavu.

👉 Održavanje nasipa je vrlo važno jer su nasipi pogodni za degradaciju od različitih faktora a najčešće su ljudi i vegetacija zaslužni za rušenje ovih objekata.
‼ Zabranjeno je bilo kakavo prekopavanje, bušenje, saniranje oštećenja mimo stručnih službi, kretanje po nasipu teškom mehanizacijom i motornim vozilima, sadnja drveća i žbunja i dr.

👉 Svaki nasip mora da ima projekat za hitne intervencije i sanaciju kao i stalni monitoring i oskultaciju (vizuelnu – geodetskim instrumemtima, ali i merenje filtracije vode pijazometrima kao i druge načina osmatranja). S tim u vezi, održavanje ovih objekata je vrlo važno, odnosno presudno za njihovo očuvanje, što nam jedino garantuje bezbednost u priobalju.

☝️ Visoka vegetacija (sve sem travnog pokrivača) ne sme da se uspostavi na nasipu. Drveće svojim korenovim sistemom probija nasip do dubokih slojeva i na taj način menja zbijenost u samom telu nasipa. Kada izraste svojom težinom vrši dodatno opterećenje na ovaj nasuti objekat, što može dovesti do njegovog rušenja na određenom delu. A nakon seče ako se dozvoli da drvo poraste u dovoljnoj meri da je koren već duboko probio slojeve nasipa, posle truljenja korena ostaju kanali za probijanje vode koji se ponašaju kao cevi u nasipu.

‼ Rezime: Na nasipima se ne sme saditi visoko rastinje, zabranjena je bilo koja aktivnost koja može dovesti do degradiranja ovog objekta. Neophodno je stalno održavanje vegetacije na nasipu, uklanjanje potencijalne visoke i održavanje trave. Nasip mora imati stalnu oskultaciju, geodetskim instrumentima i pijazometrima u kojima se analizira stepen filtracije vode. Takođe, mora postojati plan za hitne sanacije u slučaju da dođe do oštećenja nasipa.

✍️ dr Aleksandar Anđelković,
Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

👨‍🎓 Autor je zaposlen na smeru Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Angažovan na predmetima: Projektovanje u bujičarstvu; Zaštita voda; Monitoring kvaliteta površinskih voda. Višegodišnji član B.EN.A (Balkan Environmental Association), dobitnik nagrade Privredne komore Srbije za urađenu doktorsku disertaciju. Predsednik je odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine.