Savski nasip, kojim se od velikih voda štiti Novi Beograd, već duže vreme, potpuno neomatano od strane nadležnih službi, ugrožavaju razne nelegalne i izuzetno opasne aktivnosti: A. Oštećivanje nasipa nelegalnim iskopom rovova za postavljanje instalacija, B. Ugrožavanje nasipa zloupotrebom saobraćaja, C. Ugrožavanje zaštite od poplava građenjem ilegalnih poprečnih nasipa u koritu za velike vode reke Save. Stav o sva tri problema sažeto se daje u nastavku.

A. Oštećivanje nasipa nelegalnim iskopom rovova za postavljanje instalacija

1. Nasipi za zaštitu od poplava su samo naizgled jednostavni objekti, ali su to izuzetno osetljive konstukcije, zbog čega se njihov integritet ne sme ugroziti na bilo koji način. To se posebno odnosi na one nasipe koji se mogu dugo nalaziti pod usporom velikih voda, što je slučaj sa savskim nasipom. Zbog dugog trajanja visokih voda Dunava, ovaj nasip se 1965. godine nalazio pod visokim usporom više od dva meseca, a bio je veoma ozbiljno ugrožen još nekoliko puta, uključivo i najopasniji put u toku maja-juna 2014. godine.

Zaštitni nasipi se grade nasipanjem i nabijanjem tankih slojeva brižljivo odabranog materijala, kako bi sa obezbedila potpuna kompaktnost zemljane konstrukcije. U hidrotehnici postoji pravilo da se kroz trup nasute konstrukcije, koja može biti pod dugotrajnim usporom (to znači – pod vodom), ne smeju provlačiti nikakve cevi. A i ako se provlače, jer su negde neophodne (samo zbog infrastrukture sistema zaštite od poplava i odvodnjavanja), onda se pravi posebna zaštitna dijafragma, da bi se sprečilo proviranje vode duž zidova cevi i progresivna sufozija (ispiranje najpre sitnih, pa tokom vremena sve krupnijih čestica), koja će kad-tad dovesti do sloma nasute konstrukcije u toj zoni. Zbog toga je jasno da bilo kakav iskop poprečnog rova preko nasipa, koji se kasnije zatrpa površno, bez nabijanja, predstavlja izuzetno opasno oštećenje.

Da bi se uočila velika opasnost od takvih aktivnosti treba istaći da postoje brojni uzroci oštećenja nasipa, kao što je prikazano na Slici 1. Posebno je opasna situacija kada voda pronađe put kroz oštećenje u trupu nasipa i počne proces sufozije, koja se očituje kada se, na kosini nasipa ili u njegovom podnožju na branjenoj strani, pojave izvori mutne vode, što je prvo upozorenje da je nasip veoma ugrožen. Oštećenja unutar nasipa se progresivno šire, formiraju se kaverne, ispiraju se sve krupnije frakcije materijala, proviranje vode se ubrzava i napokon dolazi do naglog kolapsa – urušavanja nasipa. Tada voda iz reke velikom brzinom prodire na branjeno područje, ugrožavajući stanovništvo i materijalna dobra. Da je savski nasip realno ugrožen opisanim scenarijem, upečatljivo govore fotografije na Slici 2.

 

 

Metodama kojima se služe divlji graditelji oštećujući nasip, govore i fotografije na Slici 3. Mogu se videti rovovi koji postaju mesta na kojima se može očekivati da će, u uslovima velike vode reke Save, nasip veoma brzo popustiti i biti probijen. Neka oštećenja su tako ozbiljna da se procenjuje da bi do rušenja nasipa moglo doći u vremenu od samo nekoliko sati. Divlji graditelji često koriste metod da se najpre iskopa rov do nekog mesta na kosini nasipa, pa se zatim tu nasip probuši svrdlima da bi se provukla instalacija. U telu nasipa ostaje horizontalna rupa kroz koju počinje da probija voda, odmah po formiranju uspora na Savi zbog visokog nivoa Dunava. Dovodne cevi koje se provlače kroz nasip često pucaju, pa voda iz njih dugo nekontolisano ističe u trup nasipa i potpuno ga raskvasi, uništavajući konstrukciju na dužem potezu. Posle izvesnog vremena, ilegalni vlasnici dovedu nove kopače, iskopaju nov rov, zamene cev, i opet provizorno zatrpaju rov, a nekada čak ni to ne urade. Svakom građevinskom inženjeru deluje zastrašujuće da se čak i pri suvom vremenu, kada nasip nije pod opterećenjem visokog nivoa u reci, u njegovoj konstrukciji, već pri maloj dubini iskopa, nailazi na vodu (Slika 3). Ona je očito tu dospela iz havarisanih vodovodnih cevi ili creva provučenih kroz telo nasipa.

Sanacija nasipa na mestima njegovog oštećenja podrazumeva radikalnu intervenciju – skidanje celog tog dela nasipa i njegovu ponovnu izgradnju, sloj po sloj, sa nabijanjem, po istim principima po kojima se gradi nov nasip.

2. Očigledno je da je opisano stanje veoma opasno i – neodrživo. Potrebne su sanacije svih oštećenja. Na pitanja koja su upućena OGN daju se sledeći odgovori.

(a) Кo je nadležan? Tekuće i investiciono održavanje nasipa u isključivoj je nadležnosti i odgovornosti JVP Srbijavode, VC Sava-Dunav. Nadležne službe treba da izvrše detaljan pregled nasipa, da utvrde kako su do konkretnih splavova dovedene instalacije, da naprave pregled svih lokacija na kojima je došlo do oštećenja nasipa i na kojima su neophodne sanacije. Bilo bi poželjno da im u tom traganju pomognu aktivisti UG ‘Savski nasip’, oni koji su pratili, snimali i (uzaludno) prijavljivali te nelegalne aktivnosti.

(b) Način sanacije. Problem oštećenja nasipa je u toj meri ozbiljan da se sanacije svih oštećenih mesta moraju uraditi bez improvizacija, po istim principima po kojima se nasip i gradi, da bi se ostvarila pouzdana monolitnost konstrukcije. Obim intervencije zavisi od dubine i širine oštećenja.

Treba najpre uraditi tipski projekat koji se zasniva na sledećim principima:

• Treba skinuti oštećen sloj nasipa sve do neoštećenog dela (sloja), na koji bi se mogla nasloniti sanacija nasipanjem u slojevima i nabijanjem, na isti način kao što se to čini I pri izgradnji novog nasipa (uz kontrole zbijenosti itd.).
• Treba ukloniti sve vodovodne cevi koje su prethodno postavljene kroz nasip da bi snabdevale splavove a moguće i druge objekte kao što su nelegalne vikendice.
• Tamo gde je oštećenje nasipa sasvim uzano, minimalna širina dela koji se skida, zamenjuje odgovarajućim materijalom i nabija, uslovljena je gabaritom vibracione mašine kojom će se vršiti nabijanje u slojevima.
• Na mestima na kojima je zbog dugog kvašanje tela nasipa došlo do njegovog većeg oštećenja, treba odstraniti celu oštećenu zonu, što treba da utvrdi i odobri licencirali stručnjak za geotehniku, sa iskustvom na građenju nasipa.
• Pri sanaciji, kontrolu radova treba obavljati po istom postupku kojim se kontrolišu radovi na izgradnji novih nasipa, što uključuje opite zbijenosti.
• Radove na sanaciji izvesti vodeći računa da na spojevima prvobitne i nove konstrukcije nasipa ne ostane neki nedovoljno zbijen deo do koga nije dospela mašina za nabijanje. To se može postići sa trapezastim iskopom rova u kome će se vršiti sanacija, tako da se pri nabijanju gornjeg sloja, on delom preklapa sa donjim, već sabijenim slojem.

3. Obim radova. Trenutno nije moguće proceniti obim radova, jer se sada ne zna čak ni osnovni podatak: koliko oštećenih mesta ima. Stoga sada nije moguće dati preliminarnu procenu koštanja. Кompetentni stručnjaci za ovaj posao postoje, ali su sve te aktivnosti u rukama JVP Srbijavode i moraju se odvijati u skladu sa jasno definisanom zakonskom procedurom, jer se u ovom slučaju radi o investicionom održavanju objekta koji je tom JVP poveren od strane države.

4. Faznost. Faznost radova zavisi od broja oštećenih mesta koja treba sanirati, što sada nije poznato. Prioritet u realizaciji treba da imaju ona mesta koja su najteže oštećena (delovi nasipa koji su dugo izloženi curenju vode iz cevi). Podrazumeva se da radove treba izvoditi u suvom delu godine, kada se takve aktivnosti mogu pouzdano i efikasno realizovati.

5. Sistemsko rešenje snabdevanja vodom splavova. Problem snabdevanja vodom splavova mora se sistemski rešiti. Grad bi morao napokon da uvede red u postavljanje splavova i njihovo opsluživanje. Broj i položaj splavova mora biti u skladu sa odgovarajućim donetim planom. Treba onemogućiti da se splavovi snabdevaju vodom (kao do sada) individualno, provlačenjem vodovodnih instalacija kroz nasipe. To treba rešiti postavljanjem dovodne vodovodne cevi duž obale, tako da se na nju priključuju samo oni splavovi koji su dobili dozvole, po strožijim kriterijumima nego što je to sada slučaj. Postojeći nasip se ne sme bušiti radi provlačenja dovodne vodovodne cevi.

6. Problem sanitacije splavova. Sa stanovišta evakuacije otpadnih voda splavovi su sada ‘crne tačke’ Beograda. Sve otpadne vode se slivaju u reku i to je neodrživo stanje. Poseban problem su splavovi u neposrednoj blizini vodozahvata na Savi i u blizini reni bunara. U malovodnim delovima godine ovaj sanitarno-ekološki problem kulminira. Ima više načina za rešavanje ovog problema, ali to izlazi iz opsega ove analize. Međutim, izvesno je da je sadašnje stanje u pogledu ispuštanja otpadnih voda neodrživo.

B. Ugrožavanje nasipa zloupotrebom saobraćaja

Tema ovog razmatranja su nelagalne kuće za odmor (a njih je više od 300), koje su sagrađene na vodnom zemljištu i u zoni zaštite izvorišta Beogradskog vodovoda (Slika 4). Time su grubo prekršene odredbe o vodnom zamljištu u Prostornom planu Republike Srbije i Zakonu o vodama, kao i odredbe Pravilnika o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta (Sl. glasnik 92/08).

Izgradnja nelegalnih objekata na vodnom zemljištu je aktivnost bez presedana, koja narušava ugled i autoritet države na planu vladavine prava, zaštite i održavanja vitalno važnih infrastrukturnih sistema (zaštita od poplava i snabdevanje naselja vodom).

Postoji i veoma bitan bezbednosni problem. Vlasnici nelegalno sagrađenih objekata zloupotrebljavaju savski nasip za pristup svojim kućama. Ne samo putničkim automobilima, već se nasip (dimenzionisan isključivo kao zaštitni objekat), zloupotrebljava za saobraćaj najtežih vozila, kojima se doprema materijal na gradilišta novih kuća. Naime, država nije uručila rešenja vlasnicima ilegalno sagrađenih kuća da im je odbijena molba za legalizaciju i nije im dala neki razumni rok za uklanjanje tih objekata. To je ohrabrilo nove uljeze koji užurbano grade sve nove i nove objekte, tako da se nasipom kreću teški kamioni (Slika 4), mešalice za beton, višeosovinski transpotreri na kojima se prevoze bageri, buldožeri, pa čak i valjci za valjanje ilegalno građenih pristupnih puteva ka kućama na obali. Destrukcija nasipa saobraćajem je u punom zamahu.

Navedena zloupotreba savskog nasipa je veoma opasna jer ugrožava čitav deo Novog Boograda koji je na nižoj koti od nivoa velikih voda Save. Ti visoki novoi, kao što je rečeno, zavisno od uzroka (jedan od najopasnijih uzroka je koincidencija visokih nivoa Dunava i Save) mogu da traju I nekoliko meseci, što zaštitne sisteme stavlja pred najteža iskušenja u pogledu izdržljivosti zemljane konstrukcije nasipa. Prema važećim planskim dokumentima, linijskim zaštitnim sistemima – nasipima i pratećim drenažnim sistemima za zaštitu od unutrašnjih velikih voda – Beograd se mora braniti od petstogodišnje velike vode (sa mobilnim sistemima i od hiljadugodišnje), i kroz tu prizmu se mora razmatrati razaranje savskog nasipa saobraćajem. U sistemu zaštite Novog Beograda od poplava, savski nasip je ključni element.

Saobraćaj po nasipu i dinamička opterećenja koja on izaziva veoma ozbiljno ugrožavaju nasip. To nepovoljno delovanje se odvija u više pravaca, od kojih su dva posebno ozbiljna:

(a) Кoncentrisana opterećenja praćena vibracijama, aktiviraju klizne površine na kosinama nasipa, čime se narušava stabilnost objekta. Na nekim mestima se već uočavaju pukotine koje daju indikaciju da je došlo do školjkastih oštećenja kosina nasipa. To je veoma opasna pojava, čija sanacija zahteva skupe radove.

(b) Druga opasna posledica saobraćaja na nasipu je deformacija tela i podloge nasipa, usled saobraćajnog opterećenja koje nije razmatrano u geothničkim proračunima, pri projektovanju nasipa. Podloga nasipa se deformiše, neravnomerno sleže, a to obavezno povlači za sobom I deformaciju trupa nasipa, koji postaje nebezbedan. Deformacije trupa nasipa dovodi do stvaranja puteva za provirne vode i nastanak već opisanog procesa sufozije i fizičkog razaranja nasipa.

Imajući sve to u vidu, neshvatljivo je sadašnje stanje, kada nadležni državni organi nisu u stanju da spreče da se po tako osetljivoj konstrukciji, od koje zavisi bezbednost velikog dela Novog Beograda, odvija nelegalan saobraćaj. Postavlja se elementarno pitanje: o kakvoj se zaštiti od petstogodišnje velike vode uopšte može govoriti kada nadležni dopuštaju destrukciju savskog nasipa, koji bi pod sadašnjim saobraćnim opterećenjem mogao da popusti i pri velikim vodama znatno učestalije verovatnoće  javljanja. Zato se mora zahtevati da se bez daljeg odlaganja, masivnim fizičkim preprekama spreči pristup teških vozila nasipu i nelegalni saobraćaj po njegovoj kruni.

Pošto se sve češće pominje mogućnost da se od Svetske banke traže sredstva za finansiranje novih obaloutvrda na levoj obali Save, zaštitu sadašnjeg savskog nasipa i izgradnju novih obloutvrda bi trebalo povezati u logičnu celinu. Bilo bi naučno i stručno nedopustivo, a sa socijalnog I bezbednosnog stanovišta groteskno, da se jedan novi deo savske obale reguliše i osigurava novim obaloutvrdama (sa stepenom zaštite od tzv. petstogodišnje velike vode), a da se istovremeno dopušta razaranje I destrukcija bezbednosno neuporedivo značajnijeg objekta – nasipa, od koga zavisi bezbednost stotine hiljada ljudi i ogromnih materijalnih dobara. Ukoliko Svetska banka ne zauzme takav, jedino opravdan stav uslovljavanja svog zajma, ona, a posebno stručnjaci koji na tom Programu rade, dovešće u pitanje svoj kredibilitet.

C. Ugrožavanje zaštite od poplava građenjem ilegalnih poprečnih nasipa u koritu za velike vode Save

Navedene aktivnosti na savskom nasipu su teško shvatljive, ali u pogledu divljanja na vodnom zemljištu jedna aktivnost je bez presedana. Vlasnici ilegalnih objekata ne samo da savski nasip zloupotrebljavaju za saobraćaj, već su otišli i korak dalje, pa u koritu za veliku vodu Save grade poprečne nasipe da bi mogli da dođu do svojih kuća, ne samo automobilima, već i teškim građevinskim mašinama. Ti poprečni objekti (Slika 5) potpuno ometaju tečenje u koritu za veliku vodu i drastično pogoršavaju režim prostiranja talasa velikih voda.

Neki od tih poprečnih nasipa (ima ih već desetak) građeni da bi se stvorio pristup nelegalno sagrađenim kućama za odmor na vodnom zemljištu, u zoni zaštite izvorišta Beogradskog vodovoda, na najnepovoljniji način usmeravaju veliku vodu pravo na nasip, što je nepojmljivo sa gledišta svih principa regulacije reka i zaštite od poplava. Neshvatljivo je da se ta aktivnost odvijala vrlo dugo, a da nadležno JVP, zaduženo za bezbednost sistema zaštite od poplava, nije to sprečilo i nateralo divlje graditelje da uklone ovako opasne objekte.

Može se zaključiti da bi bilo apsurdno uzimati sredstva za nove obaloutvrde i regulaciju obala u takvim okolnostima kada se dopušta da se neuporedivo važniji zaštitni sistem – savski nasip – devastira i bezbedno čini nepouzdanim prethodno opisanim ilegalnim aktivnostima:

• fizičkim oštećivanjem nasipa iskopima rovova,
• saobraćajem teških i drugih vozila, osim servisnih vozila i
• građenjem poprečnih nasutih konstrukcija.

Zbog napred navedenog, prilikom obezbeđivanja zajma od Svetske Banke treba obavezno u iznos zajma uključiti troškove za uklanjanje nelegalnih objekata i sanaciju lokacija gde su bilo kakvim nedozvoljenim aktivnostima stvoreni nebezbedni uslovi za funkciju nasipa. Ovaj zahtev ima svoje puno opravdanje imajući u vidu da opisane zloupotrebe savskog nasipa šalju vrlo lošu sliku o stepenu organizovanosti našeg društva i poštovanju baznog zakonodavstva.

Radna grupa Odeljenja građevinskih nauka Prof. dr Petar Anagnosti,dipl.inž.građ. Prof. dr Branislav Đorđević,dipl.inž.građ. Prof. dr Miodrag Jovanović,dipl.inž.građ.

Sekretar OGN Prof. dr Dušan Najdanović,dipl.inž.građ. Predsednik AINS Prof. dr Branko Кovačević, dipl.inž.el

AINS