Više od 85 odsto od 400 ispitanika u Danasovoj anketi „Šta je ključni ekološki problem mesta u kojem živite“ odgovorilo je potvrdno na pitanje da li u njihovoj okolini postoji neki izvor zagađenja.
Saobraćaj, buka, iskop uglja zbog koga se iz rudnih jama ispumpavaju podzemne vode, sagorevanje uglja i odlaganje pepela na nekontrolisano pepelište koje se sa svakim vetrom raspršuje po naseljenim mestima, sagorevanje plastike, gume, iverice, tekstila, raznošenje i spiranje plastičnih proizvoda i štetnih metala do vodotokova.
Korišćenje mazuta za grejanje. Mnogobrojne divlje deponije na obodima gradova i naselja koje niko ne reguliše. Zagađenje vazduha od elektrane, zagađivanje zemljišta i vazduha od odlaganja pepela koji je produkt elektrane. Nepostojanje mesta za odlaganje smeća, nepostojanje kanalizacija, kanalizacije koje se izlivaju u okolinu, kanalizacije koje se ulivaju u reke.
Neodgovorni građani koji nesavesno razbacuju smeće, dimnjaci na toplanama i fabrikama bez adekvatnih filtera. Nelegalni objekti na rekama, pojedinačna ložišta, grejanje na čvrsta goriva, izlivanje otpadnih voda u manje tokove, divlja vikend naselja iz kojih se ispuštaju fekalije u reku.
Septičke jame, ispuštanje otrovih gasova i otpadnih voda iz fabričkih postrojenja. Loženje svega i svačega, spaljivanje rešetaka sa roštilja. Fabrike koje troše mazut zagađuju vazduh i od njih ne može da se diše.
Klanice koje prave deponije sa životinjiskim otpacima sa kojih vrane i druge životinje raznose leševe i zarazu.
Spisak ide u nedogled, a u pitanju su ekološki problemi sa kojima se suočavaju stanovnici Srbije, a koje su prijavili naši čitaoci tokom aprila.
Više od 170 anketiranih je ukazalo da je imalo probleme zbog zagađenja poput alergija, otežanog disanja, zapaljenja sinusa, kašlja, astme, mučnine, glavobolja, depresije, kožnih oboljenja, stomačnih tegoba, trovanja, sve do karcinoma.
Nadležnima je više od 140 osoba, koje su popunjavale Danasov upitnik, skrenulo pažnju na probleme zagađenja sa kojima se u svojoj okilini suočavaju, a 209 njih je odgovorilo da nadležne nisu kontaktirali. Gotovo svi koji su se nadležnima obratili nisu dobili razrešenje situacije.
Na probleme sa kojima se Kovačica suočava ukazala nam je Jelena Bobić, popunjavajući upitnik, a u pitanju je Ciglana Kocić.
– U ciglani Kocić se spaljuju gume, što je već prijavljivano više puta. Drže i nelegalno stovarište cigala u naseljenom mestu, odakle izvoze cigle, dižući neverovatne količine prašine koju udišemo. Takođe, uništavaju put koji nije predviđen za teretni saobraćaj – ukazuje naša sagovornica.
Ona dodaje da joj povodom ovog problema nadležni ništa nisu odgovorili.
– Poverovali su vlasniku ciglane kada je rekao da su radnici slučajno ubacili gumu, iako je dim stalno crn, a uvoze se šleperi guma u ciglanu. Reagovali su samo zbog ogromne količine blata na putu koje je vlasnik ciglane očistio – kaže Bobić.
Slaviša Rajković iz mesta Mala Moštanica kao zagađivače navodi fabrike Meita – Barič, i TENT – Obrenovac, kao i divlju deponiju. Međutim, on navodi i pozitivne primere očuvanja okoline.
– Redovno čistimo deo šume u našoj blizini, o svom trošku smo postavili kameru i pisali prijave na osnovu snimaka. Postavili smo motivacione table sa obaveštenjima o načinima na koji se đubre može odlagati – ukazuje on.
Nadležni kojima su se obraćali iz ovog kraja, kako kaže, vrlo ljubazno su obećavali rešenje svakog problema koji pomenu, već godinama.
Iz Ravnog Sela, naselja u opštini Vrbasa, javio nam se Saša Mirković. On kao zagađenje u njegovoj okolini navodi divlju deponiju, Šećeranu, Vital, Karneks, male farme pilića..
– Šećerana i Vital ispuštanjem otpadnih voda u kanal zagađuju okolinu, a farme pilića otpadom od perija, sukrvice, creva… koji se bacaju gde se stigne – ukazuje on.
Udruženje građana „Spasimo Beočin“ takođe je učestvovalo u popunjavanju Danasove ankete. Oni su se požalili na Fabriku Lafarge-Holcim.
– Beočinska fabrika cementa Lafarge-Holcim spaljuje ogromne količine otpada uključujući i opasan otpad, a ne poseduje odgovarajuće filtere. Prema nezvaničnim podacima (zvanične ne možemo dobiti), u porastu su alergije, oboljenja respiratornih organa kao i razne vrste kancera – ukazuju iz ovog udruženja i dodaju da im nadležni praktično ništa nisu odgovorili, sem da je sve u skladu sa zakonom.
Aleksandar Peškić iz Vlasotinca ukazuje da su zagađivači u tom kraju fabrika, divlja deponija, mini hidroelektrane. Oni zagađuju okolinu otpustanjem štetnih materija u vazduh i vodu, u reku Vlasinu i Rupsku reku, koje Vlasotince i okolna sela koriste za piće.
Iz Bora, u kome se nalazi fabrika Zijin Bor Copper i rudnik, Ilija Đuričić ukazuje da oni ispuštanjem otrovnih materija u vazduh poput sumpor-dioksida, arsena, olova, kadijuma zagađuju okolinu, dok se otpadne vode ispuštaju u Borsku reku i time eleminišu kako život u celom toku reke, tako i zemljište oko reke, ukazuje on.
Iz Mokrina na anketu je odgovarao Goran Dumitrov i ukazao da se tamo nalazi fabrika, divlja deponija, svinjogojsaka farma i ogromno jezero tečnog otpada, najveće smetište na severu Banata i šut na granici rezervata Mokrin Mlek, Esentiko.
– Mokrin Mlek već 15 godina besomučno istače po 20 cisterni dnevno tečnog otpada gde stigne, bez ikakvih posledica uz enormno bogaćenje. Deset puta su mu istekli rokovi da ugradi prečistač koji ne košta ni četvrtinu godišnje dobiti. Surutka smrdi sa zapadne strane Mokrina sa nekoliko lokacija, a tamo je rezervat, pašnjaci velike droplje – pojašnjava on i dodaje da Esentiko bez ikakvog prečistača pušta osoku u lagune bivše ciglane, oko pet hektara.
Hemikalije, masna soda, antibiotici… smrad nesnosan – ukazuje on na zagađivače i dodaje da su od zdravstvenih problema pogođeni disajni putevi, ali je i voda jako loša.
– Kancer retko ko da nema u užem krugu porodice – kaže on.
Na to šta su mu nadležni odgovorili kada je prijavljivao problem, Dumitrov ističe da su kazali „biće rešeno“.
– Naravno svaki put sve gore. Nudio im video materijale, stotine fotografija… Ogromno zagadjenje, smrad i sramota za sve nas – ukazuje on.
– Skoro je objavljen izveštaj Globalne alijanse za zdravlje, gde se Srbija našla među 10 zemalja sa najvećim brojem smrtnosti zbog zagađenja na 100.000 ljudi. Ne samo zbog zagađenja vazduha nego zbog zagađenja uopšte. Znate ko nama pravi društvo? Čad, Niger, Somalija, Južni Sudan – kaže za Danas Mirko Popović, programski direktor iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI.
Upitan kako ocenjuje žalbe građana koji su popunjavali Danasovu anketu, on potvrđuje da se širom Srbije dešavaju brojni problemi vezani za zagađenje životne sredine. Popović smatra da iza ekoloških zagađenja stoji slabost, nezainteresovanost i nedovoljni kapaciteti inspekcijskih organa.
– Inspekcija treba da sprovodi nadzor nad radom operatera koji zagađuju životnu sredinu. Mnogo kompanija u svom radu zagađuje, a to zagađenje se može dovesti na prihvatljivu meru prostim poštovanjem zakona. Inspekcija je dužna da to radi – pojašnjava Popović.
On primećuje da sa jedne strane imamo neodgovornost koju možemo da vidimo na primeru velikih zagađivača kao što su Železara Smederevo, Zijin.. gde, kako kaže, inspekcija ne radi svoj posao, ne zato što ne može, nego je očigledno da ona neće da ga radi.
– Siguran sam da postoje i druge dimenzije, jer postoje lokalne samouprave u kojima inspektor obavlja i posao vezan za procenu uticaja na životnu sredinu, što je nespojivi sukob interesa. Još niz referata ima i zaista postoje lokalne samouprave u kojima inspektori ne mogu da postignu da rade svoj posao – pojašnjava Danasov sagovornik.
Popović ističe da se često nažalost dešava da u tim slučajevima inspekcija bira da „gleda kroz prste“ zagađivačima, što zagađivači obilato koriste. To je suštinski problem.
Sa druge strane, ukazuje on, problem je u tome što su naši zakoni „bez zuba i bez noktiju“.
– Naši zakoni su slabi upravo u tom segmentu koji se tiče osnaživanja, kontrole, nadzora vršenja nadzorne funkcije koja rezultira pravnom odgovornošću zagađivača. To naši zakoni ne daju u dovoljnoj meri, iako pružaju ovlašćenje inspektoru da, od najlakšeg – opomene zagađivača, do najjačeg ovlašćenja – da zatvori postrojenje ako nije u skladu sa zakonom. Mi vidimo da se to ne dešava. Sumnjamo čak i da neki od zagađivača, za koje je država skoro objavljivala da su zatvoreni, – nisu zatvoreni – primećuje Popović.
Savski nasip „rak rana“ Beograda
Dok su anketirani sagovornici kao probleme isticali zagađenja od divljih deponija, rudnika, fabrika do seče šuma, iz prestonice se najviše ljudi požalilo na Savski nasip.
Tako samo jedna od anketiranih Aleksandra Smiljanić primećuje da na Novom Beogradu ekološko zagađenje stvaraju nelegalne vikendice i splavovi na Savskom nasipu. Kako kaže, te kuće ugrožavaju vodosnabdevanje Beograda zato što se nalaze usred beogradskog vodoizvorišta, u neposrednoj blizini Reni bunara, zajedno sa pratećim septičkim jamama i parkinzima.
– Reni bunari crpe podzemne vode, koje su već prečišćene prolazeći kroz zemlju i šljunak, i snabdevaju jeftinom i zdravom vodom gotovo pola Beograda. Preostalu vodu Beograđani dobijaju iz Save. Ova površinska voda reke Save je zagađena i zahteva skupe hemijske tretmane, pa je skuplja i lošijeg kvaliteta – objašnjava Smiljanić i dodaje da ukoliko dođe do ozbiljnijeg zagađenja vode uzvodno od Beograda, prečišćavanje ove savske vode postaje teško i nemoguće.
Zato je, prema njenim rečima, bitno da možemo da koristimo podzemne vode u što većoj meri. Međutim, ona zapaža i to da će izgradnja u sanitarnim zonama zaštite neminovno podzemne vode zagaditi.
– Nelegalne vikendice na savskom nasipu se nalaze i preko puta vodozahvata površinskih voda, pa i te vode zagađuju. Nelegalni vikendaši su izbušili Reni bunare da bi iz njih uzeli vodu i struju čime ugrožavaju objekte za vodosnabdevanje. Sve su ovo krivična dela, ali država ne reaguje – ukazuje naša sagovornica.
Ona pojašnjava da se nelegalne vikendice nalaze u koritu reke Save. Vikendaši su, kako kaže, nasuli ogromne količine zemlje u korito, što je zakonom zabranjeno i na taj način usmeravaju tok reke na savski nasip i tako ga ugrožavaju. Savski nasip brani od poplava ceo Novi Beograd.
– Nelegalni vikendaši voze automobile po savskom nasipu koji nije dimenzionisan za saobraćaj i tako ga urušavaju. Po nasipu se neregularno voze i teški kamioni koji nose građu za nove nelegalne vikendice ili renoviranja nelegalnih objekata. Vlasnici nelegalnih splavova su odgovorni za bušenje savskog nasipa na više od 40 mesta na savskom keju da bi do splavova doveli vodu, te su na taj način ozbiljno ugrozili stabilnost Savskog nasipa – konstatuje sugrađanka koja je popunjavala Danasovu anketu.
Popović ukazuje da je RERI nedavno objavio alalizu povodom toga, – šta je sve neophodno da ti plutajući objekti, odnosno, vlasnici plutajućih objekata pribave, kako bi se uskladili sa propisima.
– Konkrentne podatke nemamo, kako bi vam rekako „taj i taj objekat narušava životnu sredinu na taj i taj način“. Upravo smo za potrebe aktivista koji se bave sa problemima Savskog nasipa izgradili jednu kratku analizu, gde bi svako mogao da vidi šta je to što ti objekti moraju da poseduju od dozvola, da bi mogli da funkcionišu i postave plutajući objekat. Naravno, tu u obzir ne dolazi mogućnost bušenja kanalizacione, ili infrastrukture za vodosnabdevanje ili ilegalno priključenje na elektroenergedsku mrežu – pojašnjava on i dodaje da iako u RERI institutu ne poseduju konkretne podatke pa ne može ni direktno da ukaže, ipak ono što bi čovek na privi pogled mogao da vidi jeste da se obalalama beogradskih reka upravlja neodrživo.