VICE saznaje: kakvo je stanje u narodu, šta kažu organizatori protesta, a šta predstavnici opozicionih političkih partija, koje su odlučile da podrže protest?

Ovog nedeljnog popodneva, u našem glavnom gradu, na savskom keju, ispred Teatra na Savi, nekoliko hiljada građana okupilo se kako bi se mirno prošetalo u znak protesta protiv ilegalne izgradnje, bahatog ponašanja i sistemske korupcije. Poruka je jasna:

Ilegalno sagrađeno srušiti, bahatog sankcionisati, a korumpiranog zameniti.

Ujedinjen ljubavlju prema gradu, brigom za stanovništvo i strahom za golu egzistenciju, a sve to uz tonove dobro poznate pesme Đorđa Marjanovića – Beograde, narod je ustao, razvio parole i rekao šta ima.

VICE je razgovarao sa Aleksandrom Smiljanić, iz neformalnog društva Savski nasip, koje se već dugi niz godina bori da reši probleme na savskom nasipu.

VICE: Zašto ste se danas okupili ovde?

Aleksandra Smiljanić: Konkretno danas smo se skupili kako bismo se prošetali po savskom nasipu. Prvo ćemo šetati po savskom keju, gde će se videti problem splavova, a onda ćemo se šetati po samom nasipu, odakle ćemo videti problem nelegalno izgrađenih vikendica uzvodno od bloka 45.

Naš osnovni cilj je da se uklone pomenute vikendice, da se značajno smanji broj splavova, da se sanira nasip, jer se iskrivio zbog vozila ljudi koji su izgradili te nelegalne objekte uz sam nasip, koji je sad izbušen na velikom broju mesta – našli smo veliki broj creva za vodu koja idu do samih splavova, što predstavlja značajno oštećenje nasipa. Upravo na tim mestima su slabe tačke. Borimo se da se nasip sanira, ali na jedan stručan način. Nećemo da dozvolimo nekompetentnu gradnju, koju možemo da vidimo svuda po gradu. Ovde ne sme da je bude. Nadležni treba da budu vrlo ozbiljni po pitanju ovog problema i da nasip saniraju kako treba.

Šta je vaša ideja i koja je strategija za njeno sprovođenje u delo?

Naš cilj je da se pomenute vikendice uklone, jer je to jedini način da se ukloni sama opasnost. One ugrožavaju i savski nasip, koji brani Novi Beograd od poplava, i vodoizvorišta koja se nalaze u užoj zoni zaštite, svuda oko Reni bunara. Reni bunari crpe podzemne vode, koje su mnogo čistije nego površinska voda reke Save, iz razloga što se te vode filtriraju kroz zemlju prirodno, zbog čega je potreban minimalan hemijski tretman tih voda kako bi se dovele do toga da budu bezbedne za piće. Proces bi bio jeftiniji, a same vode su zdravije jer imaju manje hemije koja je upotrebljena. Vikendice su odmah iznad voda koje crpe Reni bunari i ugrožavaju te vode svojom kućnom hemijom, fekalijama i motornim uljem iz automobila, koji su svuda parkirani.

Drugi problem bi bio taj da su vlasnici ovih objekata nasuli ogromne količine šuta da bi podigli svoje vikendice iznad nivoa reke i ti objekti su sada stavljeni na put reci. Ovi objekti značajno umanjuju funkcionalnost odbrambenog sistema koji nas brani od poplava, iz razloga što guraju vodu na nasip i smanjuju korito reke, što je zabranjeno zakonom o vodama.

Takođe, veliki problem je taj što se vlasnici ovih vikendica, kako bi do istih stigli, kolima voze po nasipu i mi ćemo sada demonstrati taj problem, tako što ćemo pešačiti nasipom, koji je biciklističko-pešačka staza, gde je strogo zabranjeno da se vozila kreću. Ispred nasipa postoji znak da ne smeju da se penju na nasip, međutim oni taj znak zaobilaze i idu nekim nelegalnim putem, zaobilazeći čuvara, kako bi se popeli na nasip. To je vrlo opasno, jer ta vozila vremenom urušavaju nasip, koji se već iskrivio, što se vidi i treba mu sanacija. Da ne bude zabune, po samom nasipu je dozvoljeno kretanje servisnih vozila za održavanje nasipa i Reni bunara i zato je taj put asfaltiran.

Naša strategija se bazira na podizanju svesti. Želimo da što više ljudi bude informisano, da shvate da je ono što se ovde dešava opasno i da treba da se pridruže borbi. Kada ljudi to shvate, onda su kao potencijalni glasači pritisak na vlast i nadamo se da ćemo na taj način da nateramo nadležne da rade svoj posao. Mi smo ovaj problem objasnili opozicionim partijama, ukazali smo na njega tako što smo skupili materijale i argumentovano ih prikazali. Apsolutno sve opozicione partije su obećale da će ukloniti vikendice sa nasipa, čak i pre izbora.

Danas su, takođe, prisutne mnoge političke partije – SSP, Demokratska stranka, Narodna stranka, Partija radikalne levice – jedan širok spektar partija i različitih programskih orijentacija se ujedinio kako bi se rešio zajednički problem, jer je svima postalo jasno da je potpuno besmisleno da se na ovaj način uništava infrastruktura i da to predstavlja opasnost za veliki broj ljudi. Na kilometar i po od nasipa živi oko 100 hiljada ljudi. Jedan poseban problem je što imamo veliki broj jaslica i škola koje su tik uz nasip. Ako dođe do pucanja nasipa, a to se može desiti iznenada, moglo bi da dođe do toga da veliki broj dece bude ugrožen. Dakle, to nije nešto sa čim treba da se igramo i treba što pre nešto da se desi da se ta situacija sredi.

Ko stoji na putu realizaciji vaše ideje?

Postoji povezanost između nadležnih ljudi, koji su tu, na nasipu. Kao što znate, tu su bivši predsednik, Tomislav Nikolić; bivši ministar, Milan Bačević; gradonačelnik Šapić i njegov ujak, za koga je Šapić priznao da ima izgrađen nelegalni objekat; onda je tu Aleksandar Jovanović, koji je bio skupštinski odbornik ispred PUPS-a u prethodnom mandatu.

Na ovom mestu ima mnogo ljudi od snažnog političkog uticaja i to se sve tako uvezalo da sad imamo sistemsku korupciju, protiv koje se treba izboriti. Imamo takođe i kriminalce kao što je Ljubiša Buha Čume, on je bio poznat kao vođa surčinskog klana. Tokom šetnje preko nasipa, srećemo i druge poznate kriminalce. Stvorena je atmosfera protiv koje je teško boriti se.

Šta nakon ostvarenja ovog cilja? Da li se i gde borba nastavlja?

Povezani smo sa drugim udruženjima koja se bore protiv rudnika, malih hidroelektrana – dajemo im podršku. Ono što je svima nama zajedničko jeste borba za očuvanje prirode u Srbiji i borimo se protiv sistemske korupcije, a ta borba će se sigurno nastaviti i ostaćemo aktivni na tom polju i kada se ovaj problem bude rešio.

Takođe, borimo se da se na ovom mestu napravi savski park prirode, da se dodatno ozeleni celo područje. Ovo i treba da bude park prirode – tu su vodoizvorište, drenažni sistemi, kanal Galovica – može da se uredi da ovo stvarno bude predivno mesto za građane, a zašto da ne i za turiste, kojih ima sve više koji su zainteresovani za takve sadržaje – bicikliste, hajkere, posmatrače ptica.

Ovde postoji preko sto vrsta ptica koje su viđene i fotografisane. Beograd je jedan od retkih gradova koji leže na dve velike reke. Imamo močvarne terene na više mesta i tu bi mogli da se naprave parkovi u kojima bi svi mogli da uživaju.

Koje ideje ste do sada sproveli u delo i kako običnom, šturo informisanom čoveku iz Srbije dokazati da se borite za njega?

Ono što smatramo za svoj dosadašnji uspeh je da je ova tema zaista postala poznata široj javnosti, ali još uvek nije na nivou koji bismo želeli, ali svakodnevno sve veći broj ljudi shvata problematiku. Mi smo u nekim slučajevima imali neke male pobede – uklonili smo jedne stepenice, koje su bile ugrađene u nasip, dobili smo dobra rešenja od nadležnih da se ukloni jedan nelegalni put, jedan drugi veliki poprečni put koji vodi od nasipa do vikendica – ovi putevi su izuzetno opasni.

U nekim slučajevima su naše prijave bile prihvaćene, ali su to i dalje samo male pobede. Najveća opasnost je i dalje tu, a to su vikendice. Borbu vodimo legalno, u skladu sa zakonom. Nadležnima smo podneli preko hiljadu prijava, stalno organizujemo proteste – uporedo se borimo na više frontova. Jedna od naših malih pobeda jeste i postavljanje 11 rampi koje blokiraju prolaz, ali nažalost, one nisu zaključane – bahati vlasnici vikendica ih podižu i prolaze.

Ljudi koji ovde, na savskom nasipu, imaju vikendice su većinom izuzetno bogati, to nisu obični ljudi. Na njima se ne primenjuju zakoni. Mi imamo veliki problem, koji obični ljudi vide na svakom koraku, a to su dvostruki standardi, odnosno da se na neke obične ljude strogo primenjuju zakoni, a da neki drugi mogu da rade šta god žele, kao što je slučaj sa savskim nasipom. Ovde, u blokovima, smo svi ugroženi.

U Obrenovcu je šteta bila 1,7 milijardi evra, a ovde bi bila ko zna kolika, budući da ovde živi veći broj ljudi, a da ne pričamo o potencijalnom broju ljudskih žrtava. Ne možemo ni da prognoziramo tako nešto. Tu nema dileme u čijem je interesu da se problem reši.

Aleksandra je pozvala građane da ih prate na Fejsbuku – Savski nasip, na Tviteru, gde su, kako kaže, najaktivniji – @Savski_nasip, ali i na sajtu savskinasip.com. “Prosto neka šire informaciju ljudima koje znaju, neka ih pozivaju da dođu na proteste, jer masovnost na protestima pomaže. Nećemo stati! Oliver (Ilić), koji je sve ovo započeo, prvu prijavu je poslao još 2013. godine”, zaključila je Aleksandra u razgovoru za VICE.

Nakon mirne šetnje, povorka se zaustavila na samom nasipu kako bi, bar na kratko, blokirala prolaz bahatim vozačima koji su uzurpirali biciklističko-pešačku stazu. Ovde su pred narod izašli organizatori protesta, kao i predstavnici političkih partija koje su odlučile da ovaj protest podrže.

Oliver Ilić ispred udruženja Savski nasip rekao je pred okupljenima da je problema puno i da je danas političkim opcijama teško da isprate sva uništavanja koja ova vlast čini.

“Mislim da je važno ono što su uočile opozicione partije, i shvatile važnost savskog nasipa i da je u pitanju sistemska korupcija i zbog toga smo se mi ovde i okupili. […] Važno je da sve stranke iz opozicije jasno kažu da će poštovati zakon i struku i da će sutra, kada budu vlast, ukloniti sve objekte, a da mi to imamo zabeleženo. Sutra, ukoliko neko izda, da znamo da je izdao i da s onim ostalima nastavimo da se borimo za uređenje ovog društva, koje je duboko zapušteno, već decenijama unazad”, zaključio je Ilić.

Igor Radošević, analitičar zaštite životne sredine, predsednik Odbora za ekologiju Stranke slobode i pravde, pred okupljenima je postavio sledeće pitanje: “Da li je normalno da u nekoj civilizovanoj zemlji (bivši) predsednik republike krši zakone? Nije. Razgovarali smo s nekim od vlasnika nelegalnih vikendica, i šta kažu? – ‘Pa kad može predsednik republike, što ne bismo mogli i mi?!’ Postavljamo pitanje: Šta će se desiti, ne ako, nego kada ovaj oštećeni nasip pre ili kasnije popusti? Šta se dešava onda? Ugroženo će biti preko 100 hiljada ljudi koji ovde žive, ali ne samo tih 100 hiljada ljudi – ovo će opet, kao pre 100 godina, postati močvarno područje. Zašto? Ušće Save u Dunav neće biti kod Kalemegdana, biće ovde. Kolike će posledice biti? Svi se sećamo 2014. godine, kada je bila tragedija u Obrenovcu. Šta se desilo? – 57 ljudi je izgubilo život, a šteta se merila na 1,7 milijardi evra.”

On je naveo i da stručnjaci kažu da, ako ovde dođe do pucanja nasipa, koji je već oštećen, nažalost, rizik od broja preminulih će biti mnogo veći, a materijalna šteta će se brojati milijardama evra.

“Šta mi možemo da uradimo? Stranka slobode i pravde se obavezala da će prva kuća odavde koja će biti uklonjena biti kuća bivšeg predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, kao primer. Taj čovek je trebalo da bude pozitivan primer građanima Srbije. Umesto toga, otvoreno je kršio zakone i njegove dve kuće će biti prve koje će biti uklonjene. Šta treba dalje da nastavimo? Svi objekti koji se nalaze ovde, na savskom nasipu, će biti uklonjeni – vikendice, restorani, baloni za fudbal, jedan zamak (svi znamo čiji je). Naš cilj je da vratimo savski nasip u prvobitno stanje, kao što je nekad bio”, rekao je Radošević.

On je naveo i da se Stranka slobode i pravde obavezala da će ukloniti sve objekte koji se ovde nalaze, da će popraviti sve oštećene Reni bunare, da će da sruši sve poprečne puteve i omogućiti ljudima pristup svojoj reci. “Ako mi danas ne branimo oštećeni nasip, kako možemo da očekujemo da taj isti nasip sutra brani nas? Ovo im neće proći”, zaključio je.

Zoran Bukvić ispred pokreta Ne davimo Beograd i Udruženja građana Ulice za bicikliste rekao je da će prema ovoj situaciji imati nultu toleranciju.

“Ovo je pokazna vežba i ko sutra dođe na vlast, ako ovo ne bude rešio, neće rešiti ništa. Ovde država mora da pokaže da postoji. Ovde je vodoizvorište. Ono mora da se štiti”, naglasio je Bukvić.

On je naveo i da, kada odete u Budimpeštu, pored Sent Andreje ima ostrvo gde su njihovi Reni bunari. “Tamo stoji znak sa puškom, ne smete da priđete zato što te Reni bunare čuva vojska. Ovde može da priđe ko hoće. Može da probuši Reni bunar, može da radi šta hoće, dok oni to tamo (u Mađarskoj) čuvaju, jer potencijalno neko može sutra da zatruje Reni bunare, da prekine snabdevanje dvomilionskog grada svežom vodom. Ovde o tome, izgleda, niko ne razmišlja. Nikom ne pada na pamet da vodu moramo da čuvamo. Odavde mora da se krene i da svima ovo bude prioritet”, rekao je Bukvić pred okupljenima.

Bukvić se osvrnuo na reči gradonačelnika Šapića o ovoj temi: “‘Ne možemo mi tu da rušimo, tu ljudi imaju kuće, tu ljudi žive.’ Kada prođete ovuda, vi vidite da se ovde voze džipovi od 100 hiljada evra. Ko ovde živi? Ovde ne živi niko! Ovo su vikendice za odmor!”

Milena Repović ispred Partije radiklane levice na ovom protestu poručila je da moramo da znamo naspram koga stojimo i ko su nam protivnici. “Ovo nije neka tamo divlja gradnja, divlje gradnje ima svuda. Nisu ovo neki nemoćni ljudi koji su podigli bespravna naselja zato što nemaju gde da žive, zato što nemaju krov nad glavom. Ovo su bahati ljudi, koje razne vlasti štite već trideset godina, koji mogu da rade šta god im se prohte.”

“Ovo nisu neki nesrećnici, koji ugrožavaju prirodu kroz individualna ložišta ili tako što sakupljaju sekundarne sirovine”, objasnila je Repović. “Ti ljudi nisu naši neprijatelji, oni su na našoj strani. Mi stojimo naspram bahatih ljudi koji su u procesu kontrarevolucije u proteklih 30 godina, u procesu tranzacije u ovaj divljački periferni kapitalizam, stekli ogromni kapital i moć s kojom mogu da grade na savskom nasipu.”

Ukazala je i na to da je ulaz u marinu potpuno ilegalno zabarikadiran. “Tu postoji interfon i vi možete, ako znate šifru od interfona, da uđete i priđete reci, u suptnom – ne možete. To je potpuno ilegalna privatizacija, ali gomila naših resursa koje sad branimo doslovno telima, bilo da je to nasip, bilo da su to naši domovi, bilo da su to vode, šta god da je – sve to je posledica privatizacija koje su bile potpuno legalne.”

Ona je navela da je sve ovo deo šireg procesa ilegalne privatizacije. “Nama su vode gotovo u potpunosti privatizovane. Veliki deo vodoprivrede je privatizovan. Od 2000. do danas se planiraju i dalje privatizacije vodoprivrednih preduzeća. Možete misliti šta se dogodi kad se vodoprivredna preduzeća prodaju ljudima sličnim ovim, koji imaju ilegalne vikendice na savskom nasipu”, rekla je ona.

”To je ono protiv čega se borimo i moramo, pre svega, ovde da odbarnimo savski nasip,” zaključila je Repović.

Aleksandar Jovanović Ćuta, ekološki aktivista ispred Marš sa Kolubare, podsetio je da je nedavno pukao savski nasip. “Ne znam da li to znate. Dunav je dostigao svoj maksimum, Sava nije mogla da se ulije, ovo ovde je jedva zakrpljeno”, podsetio je on.

“I šta će da se desi, ko će da pita posle za zakon i za pravdu, kad ovo pukne, a pući će kad-tad? Nije pitanje da li će, nego je pitanje kada će to da se desi”, kaže Jovanović. “Šta će da se desi ovde sa hiljadama ljudi koji ovde žive i kako se ovo rešava? […] Ja vam kažem, ljudi, ovde će nastati pakao.”

On je na samom kraju ovog okupljanja citirao Aleksandra Panića iz udruženja “Odbranimo reke Stare planine”, koji je, kako kaže, jednom prilikom rekao: “Srbija je đavolja klackalica koju nam predstavljaju dečijim igralištima”.

“Znaju svi ovi krimosi ovde i bivši predsednici i starlete da ovog naselja sigurno neće biti i nećemo se smiriti dok ovo ne bude srušeno”, zaključio je Jovanović.

IZVOR: vice.com