Ovde je svaka gradnja strogo zabranjena

Savski nasip – Ovo je nečuveno

Savski nasip u Beogradu nekada je bio oaza prirode! Ovde se nalazi vodozahvat iz koga se vodom za piće snadbeva oko 2 miliona građana Beograda.

On ima još jednu namenu a to je da štiti Novi Beograd od mogućih poplava.

Problem na ovoj lokaciji počinje 2008. godine kad “moćnici” počinju da grade ogromne stambene objekte (vikendice, vile) uprkos činjenici da je to Zakonom o vodama strogo zabranjeno.

U pitanju je zemljište Republike Srbije, vodno zemljište i korito reke Save, u zaštitnoj zoni izvorišta.

Uprkos svemu, veliki kamioni su godinama dovozili kojekakav šut i zemlju, kako bi se nelegalni objekti zaštitili od visokih voda reke Save. Na očigled građana i javnosti nesmetano se odvija divlja gradnja jer nadležne institucije ne reaguju i ne preduzimaju ništa, kako bi sprečile direktno ugrožavanje nasipa, koji štiti Novi Beograd od mogućih poplava.

Ovo je područje neposredne i uže zaštite vodoizvorišta na kome se nalazi 16 reni bunara. Bunari crpe podzemne vode koje piju i koriste svi Beograđani.

Vlasnici ovih objekata imaju septičke jame u dvorištima ili otpadne vode, bez ikakvog prečišćavanja, izlivaju direktno u reku.

– Beograd ima izvorište aluvijalno. To je tarasa koja se eksploatiše sa cevastim bunarima i sa reni bunarima i koja mora da bude apsolutno zaštićena. Treba da se tretira kao nedodirljiv prostor. Sad se tamo po nasipu kreću višeosovinski kamioni na kojima su buldožeri, bageri… Tim načinom se taj nasip rastresa. Onda na kraju dođe do toga da se na tom mestu dešava slom materijala. Prosto je frapantno kojom brzinom se to odvija… Praktično ceo nasip eksplodira. Od nasipa praktično zavise stotine hiljada ljudi. Nasip je izuzetno ranjiv, možda je to najranjivija hidrotehnička konstrukcija. Scenario bi bio stravičan ako bi došlo do pucanja nasipa. Ljudi ne bi stigli da pobegnu ispred vodenog talasa, koji bi se kretao velikom brzinom. Moramo učiniti sve da se takav scenario ne desi! – naglašava prof. dr Branislav Đorđević, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

– Ovo je državna zemlja i trebalo bi svi da možemo da uživamo u prirodi.  Mi želimo da ovo i dalje bude nasip i vodoizvorište odakleće se ceo Beograd snadbevati vodom za piće. Na ovom nasipu nalaze se biciklistička i pešačka staza jer ovaj nasip služi građanima za rekreaciju. Saobraćaj motornim vozilima po ovom nasipu je strogo zabranjen. Rampe, koje bi sprečavale motorna vozila da se kreću ovim nasipom, su otključane. JP Srbijavode je nadležno za održavanje ovog nasipa i odgovorno za sve što se dešava na nasipu. Danas se na ovom prostoru nalazi između 400 i 500 nelegalnih objekata. Ti objekti poseduju septičke jame – kaže Oliver Ilić iz građanske inicijative Savski nasip.

– Tu objekte imaju vrlo uticajni ljudi, koji imaju mogućnost da izvrše koruptivne radnje ka državnim organima. Pojedinci, između ostalih i porodica bivšeg predsednika države Srbije Nikolića, je podigla bespravne objekte. Oni su čak podneli i zahteve za legalizaciju tih objekata. U međuvremenu su izgradilii 200m nelegalnog puta, kako bi izbegli čuvare nasipa, koje Beograđani uredno plaćaju. Mi smo podneli prijavu nadležnoj inspekciji za to što su graditelji nelegalnih objekata izgradili i nelegalni put. Nadležni inspektor je doneo rešenje da se naređuje NN licu da ukloni ovaj put. Put nije ni do danas uklonjen. – napominje Zdravko Janković iz građanske inicijative Savski nasip.

– Mi nemamo u stvari problem sa nelegalnim vlasnicima nelegalnih objekata. Mi imamo problem sa institucijama što ne reaguju i ne sankcionišu divlju gradnju. Građani koji su izgradili objekte napravili su prekršaj pre svega zato što se nalaze u zoni zaštite vodoizvorišta a osim toga nalaze se u vodnom zemljištu tj. u koritu za velike vode. U ovom koritu se nalaze nelegalni objekti i puno je đubreta, građevinskog materijala… to bitno menja režim vode i hidrauličke režime. U slučaju ekstra velikih voda nasip štiti od daljih popla van naselja. – ukazuje arhitekta Sonja Pavlović, nezavisna poslanica u Skupštini Republike Srbije.

– Oni prave nasipe prema svojim vikendicama, da usmere tok velike vode tačno na nasip. To je nešto što mi niko u svetu ne bi verovao. Ne bi verovao niko da možemo da budemo tako rušilačka nacija. Ono što prvo mora da država uradi to je da im uruči rešenja da su odbijeni zahtevi za legalizaciju kako bi se obeshrabrili oni koji još uvek tamo grade. Drugo, JP Srbija vode moraju da postave nepomerljive rampe, koje će sprečavati bilo kakav transport. Ne postoji nikakav administrativni sud koji kaže da ta rampa sme da se skloni. – ističe Prof. dr Branislav Đorđević, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Beograđani plaćaju revitalizaciju za svaki reni bunar 600 hiljada evra na godišnjem nivou.

Predstavnici građanske inicijatve Savski nasip pozivaju se na izjavu prof. dr Jovana Despotovića, sa Građevinskog fakultetun uverziteta u Beogradu, koji kaže:
– Beogradsko izvorište je jedno od najkvalitetnijih izvorišta, Svake godine ima 100 do 120 litara vode u sekundi manje. Ovaj podatak se odnosi na oko 100 cevastih i reni bunara. To je takav alarm da bi u nekoj sredini ljudi proglasili vanredno stanje i momentalno bi se bavili tim stvarima. Ako nastavimo ovako da se ponašamo mi ćemo za deset do petnaest godina ostati bez vode u bunarima. Što bi bilo katastrofalno. Znači ukoliko želimo da zadržimo i po količinama i po kvalitetu vodu, na sadašnjem nivou, mi moramo pod hitno da sredimo stanje u Makiškom i Surčinskom polju, a ne da sužavamo zone i da dozvoljavamo besomučnu urbanizaciju.

Tim Zelene patrole je prilikom dolaska na Savski nasip snimio polomljenu rampu na nasipu. Prilikom povratka, posle snimanja od jednog sata, primetili smo da je rampa popravljena.

– Kad se hoće sve se može! – zaključio je Oliver Ilić iz građanske inicijative Savski nasip.

Tekst: Zelena patrola
Fotografije: Zelena patrola, Savski nasip

Izvor: Balkanska pravila