Savski nasip, kojim se od velikih voda štiti Novi Beograd, već duže vreme, potpuno neomatano od strane nadležnih službi, ugrožavaju razne nelegalne i izuzetno opasne aktivnosti, saopštilo je Odeljenje građevinskih nauka (OGN) Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
Kao glavne nelegalne aktivnosti, prema oceni stručnjaka te institucije, izdvajaju se oštećenje Savskog nasipa nelegalnim kopanjem rovova za postavljanje instalacija, ugrožavanje zloupotrebom saobraćaja, ugrožavanje same zaštite od poplava građenjem ilegalnih poprečnih nasipa u koritu za velike vode reke Save.
Napominje se da su nasipi za zaštitu od poplava izuzetno osetljive konstukcije, zbog čega se ne smeju ugrožavati.
„To se posebno odnosi na one nasipe koji se mogu dugo nalaziti pod usporom velikih voda, što je slučaj sa Savskim nasipom. Zbog dugog trajanja visokih voda Dunava, ovaj nasip se 1965. godine nalazio pod visokim usporom više od dva meseca“, a kako naglašavaju najopasnije je bilo tokom maja i juna 2014. godine, kada su Srbiju i okolne zemlje zadesile velike poplave.
O ugroženosti nasipa najbolje govore dokazi koje su prikupili aktivisti udruženja Savski nasip slikajući aktivnosti ljudi koji nelegalno izvode radove.
„Mogu se videti rovovi koji postaju mesta na kojima se može očekivati da će, u uslovima velike vode reke Save, nasip veoma brzo popustiti i biti probijen. Neka oštećenja su tako ozbiljna da se procenjuje da bi do rušenja nasipa moglo doći u vremenu od samo nekoliko sati.“
Podsećaju da je tekuće i investiciono održavanje nasipa u isključivoj nadležnosti i odgovornosti JVP Srbijavode, VC Sava-Dunav.
„Nadležne službe treba da izvrše detaljan pregled nasipa, da utvrde kako su do konkretnih splavova dovedene instalacije, da naprave pregled svih lokacija na kojima je došlo do oštećenja nasipa i na kojima su neophodne sanacije“, kažu inženjeri.
Splavovi su trenutno, kažu, sa stanovišta problema otpadnih voda, crne tačke Beograda, naročito oni u neposrednoj blizini vodozahvata na Savi i u blizini reni bunara.
„Tema ovog razmatranja su nelagalne kuće za odmor (a njih je više od 300), koje su sagrađene na vodnom zemljištu i u zoni zaštite izvorišta Beogradskog vodovoda. Time su grubo prekršene odredbe o vodnom zamljištu u Prostornom planu Republike Srbije i Zakonu o vodama, kao i odredbe Pravilnika o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta (Sl. glasnik 92/08).“
Inženjeri upozoravaju da je izgradnja nelegalnih objekata na vodnom zemljištu, sa kojom se nije prestalo, aktivnost bez presedana.
Navedena zloupotreba savskog nasipa je, ocenjuju, veoma opasna jer ugrožava čitav deo Novog Boograda ispod nivoa velikih voda reke Save.
„Pošto se sve češće pominje mogućnost da se od Svetske banke traže sredstva za finansiranje novih obaloutvrda na levoj obali Save, zaštitu sadašnjeg savskog nasipa i izgradnju novih obloutvrda bi trebalo povezati u logičnu celinu“, zaključuju u AINS-u, i napominju da bi u iznos tog kredita trebalo uključiti i troškove rušenja nelegalnih oblekata na savskom nasipu.
IZVOR Nova Ekonomija
