[vc_row][vc_column width=”2/3″][vc_column_text]Prema svedočenjima prvih stanovnika Savskih blokova, u tek useljenim zgradama noću nije moglo da se spava od kreketanja žaba sa obale reke. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Savski kej je kultivisan, a obala betonirana. Međutim, deo keja nakon bloka 45 ostao je netaknut, sem što je na tom prostoru, od nasipa ka redovnom toku Save planski sađena topola.

Ova retka oaza prirode u urbanoj sredini bila je utočište starijima koji su je koristili za šetnje i rekreaciju, dok su je deca iz blokova na biciklama osvajala. Na ovom području mogli su se videti fazani, zečevi, lisice, srne (da, da i srne!). Tako je bilo sve do početka ovog veka.

Onda su sasvim stidljivo počele da niču prve sojenice. Za njima i objekti od čvrste građe. Pa sportski centri. Danas šume tamo više gotovo da i nema.

Na ovom otetom javnom prostoru, i dalje se nelegalno gradi i izdiže zemljište, čime se direktno ugrožava bezbednost nasipa. Konstantna je opasnost od poplava i probijanja ovog dela nasipa pri nekoj narednoj visokoj vodi. Naime, pri visokim vodostajima Save nelegalno izgrađeni objekti između redovnog rečnog toka i samog nasipa predstavljaju prepreke koje proizvode dodatno opterećenje na krajnji bočni sud korita reke – nasip – čija je namena upravo da zaštiti ljude i dobra od ovakvih visokih vodostaja…[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]