Svaku najavu povećanih padavina od RHMZ-a Beograđani sa zebnjom iščekuju. Poslednju deceniju su obeležile tragične poplave koje su odnele mnogo života, za podneblje umereno kontinentalne klime kojoj mi pripadamo. Zašto je to tako?
Mnogo je različitih faktora koji utiču na pojavu poplava u nekom naseljenom mestu, ono što je karakteristično u Beogradu, za poslednju deceniju, je previše negativnih faktora u koincidenciji.
Na prvom mestu je enormno povećanje urbanih zona pod građevinskim materijalima (krovovi, asfalt, beton, popločane površine i dr.) koje utiču na to da se voda brzo koncentriše i površinski sliva bez mogućnosti infiltracije u tlo. U centralnim opštinama je manje od 1m2 zelenih površina po stanovniku, dok je evropski prosek preko 25m2.
Dakle, kiša nema mogućnost da se infiltrira u tlo već jedino može površinski da otiče. To dovodi do brze koncentracije i pojave vodotokova po samim ulicama.
Na drugom mestu (a po prioritetu rešavanja problema za buduće nepogode svakako na prvom) je kišna kanalizacija, drenažni sistemi, kanali i crpne stanice. U Beogradu su oni potpuno zapušteni, jer ova vlast ne želi da ulaže u infrastrukturu, već samo u skupe kvadrate. Kišna kanalizacija se ne održava, mnoge rešetke su potpuno napunjene asfaltom, peskom, zemljom iz nekih raste vegetacija. Ima i slučajeva da su nelegalni objekti prikačeni na kišnu drenažu umesto na kanalizaciju.
Nije poznato da li su ovom prilikom radile sve crpne stanice. Međutim po tome da su neki delovi grada bili potpuno poplavljeni, a drugi nisu, nameće se zaključak da neke ipak jesu radile, ali da nisu sve.
Auto-put kod Sava Centra ima nižu kotu nivelete od kote podzemnih voda kod visokog vodostaja reke Save. Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” je uradio sistem drenaža da se taj nivo podzemnih voda spusti ispod nivelete puta i to je tako i izvedeno. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da funkcionišu upravo crpne stanice. Ostaće na zvaničnicima grada da nam kažu jesu li radile i u kakvom su stanju te pumpe.
Na trećem mestu, ali svakako jednako važnom, je zapostavljanje hidrotehničkih objekata koji štite Beograd, a posebno Novi Beograd od poplava, kakvi su nasipi. U slučaju proboja savskog nasipa, ove scene koje smo sinoć imali priliku da vidimo u gradu, nisu ni najava onoga što se može desiti. Zato je važno da se ovaj objekat očuva, revitalizuje i privede nameni odbrane od poplava, a ne vikend naselju i brzoj saobraćajnici.
Sa izmenama klime pojava poplava će do kraja veka postati sve češća. Vremenska raspodela padavina je jako neujednačena sa dugim sušnim intervalima i kratkim intenzivnim intervalima intenzivnih padavina, koji će svakako tome doprineti.
Resorni odbori Narodne Stranke i to Resorni odbor za zaštitu životne sredine, Resorni odbor za saobraćaj i Resorni odbor za urbanizam su predvideli ovakav scenario i Beograđanima u ‘Programu za Beograd’ predočili kako se o ovakvim stvarima brine i kako se one rešavaju i održavaju.
Grad mora da održava i gradi kišnu kanalizaciju. Crpne stanice se moraju remontovati i staviti u pun pogon. Potoci moraju biti oslobođeni đubreta da bi voda njima nesmetano tekla. Ne sme se više ni jedan metar kvadratni zelenih površina pretvoriti u beton.
Narodna stranka se bori za to da se gradom upravlja domaćinski na korist svih njegovih stanovnika, a ne po modelu investitorskog urbanizma kakav je danas na delu. Prekinućemo sve štetne projekte, a ujedno revitalizovati gradsku komunalnu infrastrukturu za bezbedniji i kvalitetniji život Beograđana. Mi držimo reč.
Gradski odbor Narodne stranke Beograd
RO za zaštitu životne sredine
predsednik RO dr Aleksandar Anđelković
Link: Narodna Stranka