24. МАЈ 2017
После рушења нелегалног објекта на Новом Београду, у Студентској 45, из те општине најављују нова уклањања – пре свега, кућа на Савском насипу. Рушење су започеле и друге београдске општине, као и локалне самоуправе широм земље. Реч је о објектима, чија је градња почела после доношења Закона о озакоњењу, али и оним који нису могли да буду легализовани. Проверавали смо – колико кошта рушење објеката и ко ће то да плати.
Даље од темеља, један Крагујевчанин неће моћи, јер је градио без дозволе.
“У току је извршење решења грађевинског инспектора принудним путем, тј. рушење, затрпавање темеља једне зграде која је почела да се ради без грађевинске дозволе”, истиче начелник Градске управе за комуналне и инспекцијске послове – Крагујевац Андреја Илић.
Исто чека и 39 Чачана, колико их је нелегално градило после новембра 2015. и доношења Закона о озакоњењу – од када се то сматра кривичним делом. Општина је, за њихово уклањање, издвојила милион динара.
“Не можемо знати да ли ће то бити довољно средстава, у сваком случају кроз ребаланс буџета града Чачка који следи у наредном периоду тај износ средстава може бити увећан”, каже начелница Градске управе за урбанизам – Чачак Весна Дмитрић.
Цену рушења диктира врста градње. Креће се од педесетак евра по квадрату за једноставније конструкције – попут монтажних кућа, до 100 евра за сложеније објекте од армираног бетона. И ту није крај.
“Плаћа се излазак комисије која ће то да прегледа, да направи пројекат ако треба за рушење, фирма која ће да руши, одвоз материјала на депонију. Значи, ако неке таксе захтевају и још неке непредвиђене радове, то мора све да се плати”, објашњава потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић.
Иако рушење треба да плати и спроведе власник, пошто му грађевински инспектор уручи решење, то често није случај. Грубе радове, зато, преузимају локалне самоуправе, а новац накнадно потражују од власника. Извођача бирају на тендеру.
“Срушили смо, односно уклонили 24 објекта уз приоритет објеката са јавних површина. Утрошили смо 3.670.000 динара у последњих шест месеци за уклањање објеката и обратили се граду тражећи у ребалансу још 10 милиона динара како бисмо уклонили још 10 објеката који су приоритет до краја ове године”, каже председник београдске Општине Палилула Александар Јовичић.
Приоритет су и објекти старијег датума, који у поступку озакоњења не могу да буду легализовани. Махом су никли у националним парковима и локацијама где угрожавају безбедност људи.
“Погледајте Београд – прављени су објекти и зграде малтене једна у другу, због скупе локације. Нико није предвидео да, у случају, неког земљотреса, пожара и све то ће бити много више угрожених људи и велике штете зато што су грађени без прописа и правила”, напомиње Горан Родић.
Ко гради мимо прописа, сада је лакше утврдити. Багери ће стићи на адресу свих нелегалних објеката, којих нема на сателитском снимку Републичког геодетског завода из 2015.
