PRIVREDNA KOMORA SRBIJE:DRŽAVA SLEPA ZA DIVLJE GRAĐEVINE

27
0
SHERUJ
DRŽAVA SLEPA ZA DIVLJE GRAĐEVINE

Umesto da suzbija divlju gradnju, država ne želi da vidi čak ni čitava naselja koja trenutno niču kako pored reka, tako i usred gradova širom Srbije.

Pompezno najavljeni Zakon o ozakonjenju nelegalno izgrađenih objekata, koji je stupio na snagu 27. novembra, zaustavio je zahteve za legalizaciju objekata, ali ne i divlju gradnju koja je tokom zime i početkom proleća procvetala na pojedinim lokacijama, poput Savskog nasipa u Beogradu. Na tom potezu i dan-danas niču kuće, vile, iako je priobalje prva zona zaštite, gde nijedna nekretnina ne može biti legalizovana. Nelegalna gradnja pored vode nije strana ni graditeljima na Zlatarskom jezeru, u vikend naselju na obali Dunava u Novom Sadu ili na Đerdapu.

Po starom oprobanom receptu, nadležni prebacuju lopticu jedni na druge.

Objekti na obali Save su u nadležnosti gradske, odnosno opštinske inspekcije Novi Beograd. Republička građevinska inspekcija može da vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji – kažu u Ministarstvu građevinarstva.

S druge strane, u opštini Novi Beograd ističu da su popisali svih 118 objekata na Savskom keju.

Utvrđeno je da su vlasnici objekata podneli zahtev za legalizaciju nadležnom „Gradskom sekretarijatu za poslove legalizacije“. Rušenje objekata će se sprovesti po pravosnažnom okončanju postupka legalizacije i po dobijanju finansijskih sredstava od grada – kažu u ovoj opštini.

Konačno, u beogradskom „Sekretarijatu za legalizaciju“ tvrde da „nakon 27. novembra nisu dobili nijedan zahtev za legalizaciju jer to zakonom nije predviđeno“. Na pitanje kako je moguće da graditelji podnesu zahtev za legalizaciju u prvoj zoni priobalja, u „Sekretarijatu“ odgovaraju: Obratite se javnom preduzeću koje upravlja tim zemljištem.

U JP „Beograd vode“ pak tvrde da oni samo održavaju priobalje, ali apsolutno ne mogu da legalizuju i ruše objekte jer to nije u njihovoj nadležnosti.

Nelegalna gradnja se isplati

Koliko je nelegalna gradnja stambenih objekata isplativ posao u Srbiji pokazuje i podatak da investitori koji prvo grade, a posle legalizuju nekretninu uštede gotovo šest puta više novca.

Recimo, onaj ko je hteo da od početka legalno gradi zgradu od 1.000 kvadrata morao je da nabavi od „Direkcije za građevinsko zemljište“ dozvolu i to ga je koštalo 120.000 evra, dok je investitora koji je u startu nelegalno gradio zgradu od 1.000 kvadrata, a potom podneo zahtev za legalizaciju, to kasnije koštalo 22.000 evra ili skoro šest puta manje – objašnjava Verica Marković, vlasnica agencije „Nekretnina fabrika“.

http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/udr_gradjevinarstva/Detaljnije.aspx?veza=19152

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here